Direktor preduzeća „Hidroelektrane na Drini“ Nedeljko Perišić upriličio je danas u zgradi uprave u Andrićgradu prijem za arhitektu Branislava Mitrovića, koji je za projekat ovog objekta dobio više nagrada i priznanja.
Perišić je istakao da je izuzetna čast ugostiti arhitektu i akademika Mitrovića, koji je projektovao zgradu uprave „HE na Drini“.
On je rekao da je upravna zgrada „HE na Drini“ moderna i funkcionalna, da su svi uslovi za rad zadovoljeni, te podsjetio da se administracija preselila u ovu zgradu 2014. godine.
Govoreći o izgledu zgrade, Perišić je ocijenio da nije bilo lako uklopiti je u ambijent Andrićgrada i Višegrada.
„Spoj stakla, starog kamena, drveta na jedan fantastičan način popunjava i sačinjava sam koncept Andrićgrada i zamisli Emira Kusturice“, rekao je Perišić i dodao da je zgrada dokaz genijalnosti arhitekte Mitrovića.
Arhitekta Mitrović rekao je da se lijepo osjeća u zgradi „HE na Drini“ i istakao da je, zahvaljujući podršci Kusturice, idejnog tvorca Andrićgrada, kao i majstora Radovana koji je radio na izgradnji, ovaj objekat napravljen onako kako je želio.
„U sve zidove ugrađena je priča i, u suštini, ja ljubomorno volim ove zidove, jer su deo mojih želja, mojih htenja. Na kraju, sve teksture i zidove koje mi pravimo dio su nas“, istakao je Mitrović.
Mitrović, koji je član Srpske akademije nauka i umetnosti, priznao je da je na početku imao zebnju kako će se dogovoriti sa Kusturicom.
„Ovde imamo jedan grad koji nastaje, jednu ličnost koja se bori da od jedne nedođije, od adrese koja nije u fokusu ni okoline napravi novu destinaciju i to je izvanredno“, istakao je Mitrović.
Mitrović je rekao da je sve što je napravljeno fantastično, a da on to ne bi tako uradio, ne bi pravio rekonstrukciju jedne istorije koju je Kusturica želio – da to bude prostor koji bi odslikavao vrijeme u jednom mjestu da nije bilo osvajača, da je tu prošla renesansa.
„Ali kad sam video te teksture, shvatio sam da to treba da ispratim na određeni način i onda sam rekao: `Profesore, daj ti meni kamen i drvo, to su materijali ovog prostora, to su materijali koje ovaj narod oseća`“, dodao je Mitrović.
Prema Mitrovićevim riječima, kada arhitekta pravi objekat, on ga prati do otvaranja, poslije toga, kad vrata otvaraju neki ljudi koji tu žive, po nuždi sopstvenih potreba, to kuću mijenja i daje joj drugu boju.
„Ova kuća potpuno prati onu ideju koju smo svi zajedno imali kad smo je pravili. Svaki objekat je rezultanta između onoga koji živi u tom prostoru i arhitekte. Što je ta rezultanta izbalansiranija, to je period korištenja kuće bolji“, naglasio je Mitrović.
On je rekao da je svaki objekat koji je projektovao predstavljao njegovu vezu sa mjestom u kojem je građen.
„Kad radite neku kuću, vi se identifikujete sa tim prostorom, sa tim neposrednim okruženjem, ali i gradom. Ovu kuću i ovaj grad doživljam kao mesto gde sam imao priliku da napravim nešto čime sam bio zadovoljan“, dodao je Mitrović.
Branislav Mitrović je od 2012. godine član Upravnog odbora Udruženja arhitekata Srbije i iste godine primljen je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Od 2015. godine izabran je za profesora emeritusa Beogradskog univerziteta. Dobitnik je velikog broja nagrada i javnih priznanja za svoj rad u arhitekturi.
SRNA
