Директор предузећа „Хидроелектране на Дрини“ Недељко Перишић уприличио је данас у згради управе у Андрићграду пријем за архитекту Бранислава Митровића, који је за пројекат овог објекта добио више награда и признања.
Перишић је истакао да је изузетна част угостити архитекту и академика Митровића, који је пројектовао зграду управе „ХЕ на Дрини“.
Он је рекао да је управна зграда „ХЕ на Дрини“ модерна и функционална, да су сви услови за рад задовољени, те подсјетио да се администрација преселила у ову зграду 2014. године.
Говорећи о изгледу зграде, Перишић је оцијенио да није било лако уклопити је у амбијент Андрићграда и Вишеграда.
„Спој стакла, старог камена, дрвета на један фантастичан начин попуњава и сачињава сам концепт Андрићграда и замисли Емира Кустурице“, рекао је Перишић и додао да је зграда доказ генијалности архитекте Митровића.
Архитекта Митровић рекао је да се лијепо осјећа у згради „ХЕ на Дрини“ и истакао да је, захваљујући подршци Кустурице, идејног творца Андрићграда, као и мајстора Радована који је радио на изградњи, овај објекат направљен онако како је желио.
„У све зидове уграђена је прича и, у суштини, ја љубоморно волим ове зидове, јер су део мојих жеља, мојих хтења. На крају, све текстуре и зидове које ми правимо дио су нас“, истакао је Митровић.
Митровић, који је члан Српске академије наука и уметности, признао је да је на почетку имао зебњу како ће се договорити са Кустурицом.
„Овде имамо један град који настаје, једну личност која се бори да од једне недођије, од адресе која није у фокусу ни околине направи нову дестинацију и то је изванредно“, истакао је Митровић.
Митровић је рекао да је све што је направљено фантастично, а да он то не би тако урадио, не би правио реконструкцију једне историје коју је Кустурица желио – да то буде простор који би одсликавао вријеме у једном мјесту да није било освајача, да је ту прошла ренесанса.
„Али кад сам видео те текстуре, схватио сам да то треба да испратим на одређени начин и онда сам рекао: `Професоре, дај ти мени камен и дрво, то су материјали овог простора, то су материјали које овај народ осећа`“, додао је Митровић.
Према Митровићевим ријечима, када архитекта прави објекат, он га прати до отварања, послије тога, кад врата отварају неки људи који ту живе, по нужди сопствених потреба, то кућу мијења и даје јој другу боју.
„Ова кућа потпуно прати ону идеју коју смо сви заједно имали кад смо је правили. Сваки објекат је резултанта између онога који живи у том простору и архитекте. Што је та резултанта избалансиранија, то је период кориштења куће бољи“, нагласио је Митровић.
Он је рекао да је сваки објекат који је пројектовао представљао његову везу са мјестом у којем је грађен.
„Кад радите неку кућу, ви се идентификујете са тим простором, са тим непосредним окружењем, али и градом. Ову кућу и овај град доживљам као место где сам имао прилику да направим нешто чиме сам био задовољан“, додао је Митровић.
Бранислав Митровић је од 2012. године члан Управног одбора Удружења архитеката Србије и исте године примљен је за редовног члана Српске академије наука и уметности.
Од 2015. године изабран је за професора емеритуса Београдског универзитета. Добитник је великог броја награда и јавних признања за свој рад у архитектури.
СРНА
