Autor knjige „Šta mi ovo treba“ Emir Kusturica rekao je da je pitanje „šta mi ovo treba“ egzistencijalno pitanje koje ne smije da ima upitnik jer se u tom slučaju cijela stvar stavlja u perfekt ili, ne daj Bože, pluskvamperfekt.
Kusturica je rekao da postaviti pitanje „što mi je ovo trebalo“ isto je kao kad bi ste pitali drumskog razbojnika zašto nekog zaustavlja i reketira.
„Citiram Don Kihota koji je, nesrećnik, vodio svoj rat, kao što sam na neki način i ja vodio sve svoje ratove, idealistički, i na kraju, kad je malo skrenuo sa uma, prijatelji ga dovedu kod sestre i on kaže otprilike – šta mi je ovo trebalo. Don Kihot je rekao – sve što sam uradio u životu bila je jedna obična glupost“, rekao je Kusturica novinarima u Andrićgradu gdje je u prepunoj dvorani Multipleksa „Doli Bel“ održana promocija njegove nove knjige „Šta mi ovo treba“.
Kusturica je naglasio da u svom slučaju ne misli da baš sve bila glupost i da bi to stanje pitanja preveo u egzistenciju.
„Zapravo, tu knjigu sam ispisao kao potrebu i prvobitno je bila dnevničko ispisivanje a poslije toga reakcija na sve socijalne fenomene. Ja sam odgojen u kući u kojoj je otac kad bi Naser skrenuo sa ruske na američku stranu dolazio pripit i držao nam sastanak obavještajući nas kako je to zlokobno za čitavu planetu. Dakle, iz takve kuće, sa takvog stola, ja sam pokupio te mrvice, ali i iskustva, i manje-više to je karakter te knjige“, istakao je Kusturica.
Profesor Miloš Ković rekao je da nas knjiga „Šta mi ovo treba“ vraća na činjenicu iz naših života, a to je kao da smo živjeli dva života – jedan do 90-ih i drugi od 90-ih godina.
„Svi mi kao da imamo muku i problem da sklopimo taj rasuti mozaik, da otkrijemo ko smo bili pre 90-ih i ko smo sada. Svi mi, bez obzira gde smo živeli na teritoriji bivše Jugoslavije, imamo tu muku i taj problem. A sad možemo da zamislimo kako je izgledalo u slučaju Emira Kusturice i koliko je egzistencijalnih i identitetskih izbora bilo pred njim, na koji način je donio svoje odluke i kakav je to teški krst koji je 90-ih godina primio na sebe“, istakao je Ković.
On je ocijenio da je Kusturica mogao da napravi drugačije izbore koji bi mu donijeli mnogo lakših izbora ili je mogao ići linijom manjeg otpora koja vodi u mnogo veća stradanja.
„U ovoj knjizi reč je o ispovednoj prozi nekoga ko je doneo svoje odluke. To su odluke koje su ga sigurno učinile slobodnim, ali i koje su ga izložile nekim stradanjima i mukama. To su odluke koje su ga suprotstavile nekim nemerljivim silama kojim se njegov narod suprostavlja već nekoliko vekova i to su sile u čiju prirodu mi moramo da proniknemo“, rekao je profesor Ković.
Te sile, kaže on, okrenule su se prije mnogo generacija protiv nas i sada pokušavaju da ugase Republiku Srpsku, da nam uzmu Kosovo i Metohiju.
„Te sile su na evropskom Zapadu, Americi… To nije generalizacija, ali mi moramo da definišemo ko su ti ljudi i šta su. Sigurno jedan od tih korijena zla vodi prema Rimu, prema Rimokatoličkoj crkvi, a sigurno je jedan od tih korijena zla i u kapitalističkom svijetu. Zato je važno to otkriće Latinske Amerike, koju nam pruža ova knjiga, jer je njena istorija prepuna pouka za nas. U ovoj knjizi reč je o tome, Brus Liju, Miki Mausu, Pinočeu, Paveliću…“, istakao je Ković.
On je ocijenio da je ova knjiga neka vrsta enciklopedije 20. vijeka kroz prizmu Emira Kusturice jedne od ključnih ličnosti srpske kulture u drugoj polovini 20. i, vjerovatno, prvoj polovini 21. vijeka.
Knjiga „Šta mi ovo treba“ predstavlja skup dnevničkih zapisa i tekstova koji obuhvataju period od burnih devedesetih godina do današnjeg dana, a iz pera čovjeka koji je sada već dokazani pisac.
Na sajtu izdavačke kuće „Vukotić medija“ navodi se da je u novoj knjizi Kusturice sadržano sve – emocije, sudbine, drame, ličnosti, ideje, stavovi, polemike… iz dana u dan.
„Nadarenom, inteligentnom, buntovnom, stvaralačkom Kusturici, nijedna tema nije ni daleka ni nepoznata. Svaka mu je prisna. Svaka izvire iz njegovih punokrvnih damara. Svakoj je podjednako posvećen i odan. Sa strašću. Sa ljubavlju. I kada piše o sarajevskim jaranima i lopužama, i kada se muči u Pragu da završi `Podzemlje`, i kada polemiše sa srpskim proizvođačima šunda i prostakluka, i sa nasrtljivcima na pravoslavlje i srpstvo, i sa belosvetskim jurišnicima“, ističe se u tekstu objavljenom na sajtu.
Izdavač naglašava da je Kusturica iskonski iskren, nježan i žestok, sentimentalan i neumoljiv, živ u pisanju, ubjedljiv u dočaravanju ambijenta, sugestivan u ideji, žestok u obračunu sa napadačima, vispren i duhovit.
„Kusturica ovom knjigom-dnevnikom nudi đerdan tema, ideja i stavova. Svu svoju neizmernu darovitost ugradio je u ove opojno sočne i gorko opore dnevničke sekvence. Više od dve decenije ovde su se sklupčale. I sve je živo kao da je juče bilo. Jedinstveni Emir Kusturica“, navodi se u tekstu.
„Šta mi ovo treba“ je treća knjiga Emira Kusturice. Godine 2010. objavljena je njegova knjiga „Smrt je neprovjerena glasina“, a 2013. „Sto jada“.
Ranije danas, prvog dana naučnog skupa u Andrićgradu održano je predavanje Gideona Grajfa, glavnog istraživača izraelskog Instituta za Holokaust Šem Olam, i promovisana monografije „Jasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti“.
Izdavači monografije su Institut za Holokaust Šem Olam iz Izraela, Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu iz SAD i Akademski koledž Ono iz Izraela.
Sutra i u ponedjeljak, 16. i 17. decembra, naučni skup biće nastavljen radom po sekcijama.
Među učesnicima skupa su Bojan Jović koji će govoriti o temi „Jelo, gozba i slavlje: Neki primjeri iz srpske književnosti“, Milanka Babić – „Koncept gozbe u srpskoj književnosti“, Miloš Kovačević – „Stilistička gozba u književnosti“, Jovan Delić – „Serbija Miloša Crnjanskog“, Saša Knežević – „I debelog mesa ovnujskoga“, te Muharem Bazdulj – „Varijacija na motiv Platonove gozbe u ‘Smiješnim ljubavima’ Milana Kundere“…
Sutra je planirano i predstavljenje knjige „Borba za ćirilicu i srpski jezik“, čiji je izdavač Andrićev institut, i „Bitne srbističke napomene“, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Jasen“.
Na promociji knjiga učestvovaće profesori Milanka Babić, Mihailo Šćepanović i Miloš Kovačević, te Milan Ružić.
SRNA
