Издавачка кућа Митрополије дабробосанске ,,Дабар“ у Добрунској Ријеци код Вишеграда прославила је крсну славу Светог апостола и јеванђелиста Матеја.
У сали народног дома манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци славски обред обавио је игуман Андреј уз саслужење четири монаха и 12 свештеника Митрополије дабробосанске.
Честитајући крсну славу братству манастира и уредништву „Дабра“, игуман Андреј им је пожелио да све што раде и чине у писаној ријечи чува и штити Свети Матеј, који је свим хришћанима пут, истина и живот.
,,Вечерас нас је окупила љубав нашег братства, љубав Светог апостола јеванђелиста Матеја, са жељом да се много година окупљамо и славимо крсну славу“, додао је игуман Андреј.
Директор Издавачке куће „Дабар“ Јован Гардовић каже да ова кућа постоји 20 година и да је тим који је радио у издавачкој кући поносан на сав период колико издавачка кућа постоји.
,,Уз помоћ свештеника и новинара учили смо и добијали ново искуство, а углавном смо објављивали лист ,,Дабар“, који је ишао на скоро све континенте“, каже Гардовић.
Он је додао да је у ранијем периоду много млађих људи помагало у раду и да су школе и манастири тражили више примјерака него данас.
,,Млади су робови интернета и то је велика негативност, а порука ,,Дабра“ је да човјек мора да чита да би добио нови вид спознаје писане ријечи“, нагласио је Гардовић.
Он је рекао да је ова издавачка кућа штампала фототипско издање Сарајевског преписа ,,Законоправила“ Светог Саве, а сви бројеви ,,Дабра“ су прилагођени интернету и могу се наћи на интернет страници Митрополије дабробосанске.
,,У ,,Законоправилу“ Светог Саве човјек може да прочита шта је Свети Сава урадио, како је он био и благ и оштар и пун љубави, да не смије нико никоме учинити негативност“, наглашава Гардовић.
Он је рекао да ће до краја године изаћи ,,Житије светих Срба“, те да је направљена хронологија од првих, који су свети, до савременика да би човјек који чита упознао ко је коме отац и каква је била династија Немањића.
Гардовић је појаснио да кроз читање ,,Житија светих Срба“ читалац добија слику како су живјели Срби и какав је српски народ.
Он подсјећа да је први број ,,Дабра“ изашао осамдесетих година у Сарајеву, а настављен је у Добруну 1996. године.
,,За то вријеме штампано је на десетине књига духовног садржаја, међу којима су уџбеници за потребе студената Богословског факултета у Фочи и Београду, као и неколико збирки пјесама“, рекао је Гардовић.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић честитао је крсну славу са жељом да Издавачка кућа ,,Дабар“ биљежи и даље пуно успјеха у свом раду.
,,Општина Вишеград ће наставити добру сарадњу са Издавачком кућом ,,Дабар“ и са Православном црквеном општином Вишеград“, нагласио је Ђуревић.
Он је истакао значај Српске православне цркве као најстарије институције српског народа која је очувала јединство народа, водила бригу о очувању духовних и културних вриједности, захваљујући којима и данас Срби постоје.
СРНА
