Научна конференција „Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума“, која је окупила тридесетак угледних научника, академика и еминентних професора, завршена је данас у Андрићграду.
Члан научног одбора конференције Зорица Никитовић рекла је да су на научном скупу изложена 23 реферата, која су обухватила писане изворе од раног средњег, па све до краја 19. вијека, на простору цијеле БиХ.
„Примијећено је да се на простору између Дрине, Саве, Цетине, Неретве и мора, од најстаријих извора, углавном грчких и латинских љетописаца и историчара, помињу Срби, те да су од почетака били изложени утицајима источне и западне цивилизације, као и да су ти утицаји у различитим облицима запамћени у језику, писму и умјетничким облицима“, истакла је Никитовићева.
Она је додала да су на научном скупу отворене нове и недовољно истражене, а веома значајне теме, које нису само од културолошког, већ од егзистенцијалног значаја за Србе у Републици Српској и БиХ.
„Тиме је овај скуп испунио научну и друштвену мисију, оправдао потребу да радови са овог скупа буду што прије објављени и да се организује још једна научна конференција“, рекла је Никитовићева.
Научну конференцију организовали су Филозофски факултет Источно Сарајево, Филолошки факултет Бањалука, Филозофски факултет Бањалука, Друштво наставника српског језика и књижевности, Друштво историчара Републике Српске и Андрићев институт у Вишеграду.
СРНА
