Вишеград, град на двије ријеке, Дрини и Рзаву, посљедњих година је све присутнији на туристичкој мапи свијета и годишње га посјети око 300.000 туриста.
Захваљујући прослављеном српском режисеру Емиру Кустурици, на ушћу Рзава у моћну Дрину, уз чувену ћуприју Мехмед-паше Соколовића, никао је камени град Андрићград и Вишеград сада „куца“ новим ритмом и неки други ваздух, пун топлине, обавија варош на Дрини.
Градећи Андрићград, Кустурица је потврдио своју идеју да у камену варош преточи Андрићеву литерарно-стваралачку и историјску фантазију. Он је тада рекао да ће то бити град из маште Андрићевих читалаца.
Директор Туристичке организације Вишеград Оливера Тодоровић каже да оно што обиљежава Вишеград јесу имена планетарно познатих личности.
„Полазимо од великог везира Мехмед-паше Соколовића, који се одужио свом завичају. Иво Андрић, иако није рођен у Вишеграду, сматрао га је својим градом и на најбољи начин одужио му се својим дјелима“, истиче Тодоровићева.
И велики Емир Кустурица, изградњом визионарског дјела Андрићграда, спада у ред тројице великана који су обиљежили град и по којима је Вишеград постао познат, па су у њега радо долазили.
Посјетиоци Андрићграда од улазне капије до Храма Светог цара Лазара пролазе кроз вијекове прохујале дринским крајем.
Архитектонски стилови из различитих епоха, тргови, зграда позоришта, биоскопа, дућани, сластичарна, ресторани, зграда хидроелектране, зграда општине, хотел, Андрићев институт, црква, зграда факултета – све је оно што чини туристички комплекс Андрићград.
Изнад улаза у биоскоп, са десне стране Улице Младе Босне је мозаик дужине десетак и ширине три метра. На њему Милорад Додик вуче дебели конопац, а помаже му Емир Кустурица, Новак Ђоковић и још много људи иза њега.
Галерија слика, јувелирница, ћевабџиница, све се то налази у Улици Младе Босне, а онда се стиже на Андрићев трг на којем је бронзани споменик Иве Андрића.
Овај град, који је постао култно мјесто за разне културне ствараоце, завољела су дјеца, а његови тргови постали су бројним малишанима својеврсна играоница у љетним мјесецима.
Вишеграђани кажу да ниједан град није растао таквом брзином као овај, срећни што је Андрићград баш у њему.
Тодоровићева истиче да туристи најчешће обилазе Андрићград, али и осталу понуду овог града.
„У Вишеграду, осим културног туризма, незаобилазна градска тура којом сви прођу јесте посјете Андрићград, који има фантастичан садржај и у којем могу да се задрже, прошетају кроз времеплов од времена Византије до савременог доба“, наводи Тодоровићева.
Према њеним ријечима, Вишеград је град духовности. Ту су бројни манастири, чија је окосница манастир Добрун из 14. вијека.
Бисер бањског туризма – Вишеградска бања, која ове године почиње са проширивањем смјештајних капацитета и градњом отвореног базена, у наредном периоду прошириће туристички садржај и понуду самог хотела.
Туристи имају шта да виде – Андрићград, Мост Мехмед-паше Соколовића, Вишеградску бању, манастир Добрун или да се бродићима провозају на ријеци Дрини. Ту су и туристички возић и бир-бајк, на којем се вози и пије пиво. За оне мало храбрије, Вишеград нуди и зип-лајн преко Дрине.
Тодоровићева наглашава да је овај град дестинација у коју људи све више долазе.
„Радује нас што је ове године приватни сектор ушао у причу о туризму. Велики број приватног смјештаја регистрован је у овој години, тако да смо наставили континуитет у броју долазака и тренд пораста броја ноћења“, истиче она.
У Вишеграду предњаче гости из бивших југословенских република, а примјетан је и већи број туриста из Русије и Кине.
„Ми смо анализирали одакле долазе посјетиоци и то је око 40 земаља. Нису то више само европске земље, већ и егзотичне дестинације као што је Мексико. Туристичка организација Вишеград штампала је туристичке брошуре на три свјетска језика – кинеском, руском и њемачком“, напомиње Тодоровићева.
Након потписивања Дејтонског мировног споразума у Вишеграду је живјело око 20.000 људи. Највећи одлив становништва забиљежен је од 1999. до 2004. године, када су становници напуштали ово мјесто у потрази за послом и бољим животом. Због тога је данас број становника преполовљен.
Привреда је била готово замрла, није било добротвора који би се сјетили Вишеграда и скоро двије деценије све је било затворено. Ништа се није мицало, нико није долазио, до дана када је Кустурица дошао у овај град.
У Вишеграду се данас улаже у све видове туризма, а љети се у овом градићу на паркингу тражи мјесто више.
Приредила: Јована БОРОВЧАНИН ЂУРЕВИЋ
