У Вишеграду је вечерас промовисана монографија Породице потомака Марка Пецикозе из Вишеграда, чије је аутор Раде Пецикоза који је обрадио седам кољена овог презимена.
Пецикоза је рекао да је опсежним истраживањем дошао до закључка да се презиме које носи први пут помиње 1516. године на обронцима јужног дијела Златибора, али су историјски догађаји и ратови довели до сеоба, те су тако расељавани од Будимпеште до Пакраца.
Он је навео да су послије рата између Аустрије и Турске са старог огњишта протјеране и преостале Пецикозе са јужног дијела Златибора, из Беле Реке, који су расељени у Рудо, Чајниче и Вишеград.
Пецикоза је нагласио да су Срби у Рудом, а у Чајничу Муслимани, појашњавајући да је Мићо Пецикоза примио ислам и да сви који носе то презиме, а муслиманске су вјероисповијести, живе у том мјесту, као и у Сарајеву, Бијелом Пољу и Прибоју, и да потичу од њега.
„Друга грана расељених Пецикоза је у Вишеграду, а први који је ту дошао у 18. вијеку били су Марко и његова четири брата“, напоменуо је Пецикоза.
Професор емеритус Момчило Сакан рекао је да се на Балкану веома мало пише о породицама.
„Нама се у посљедње вријеме намеће нека нова филозофија разбијања породица и стварања нових вриједности, а ми знамо да се свака наука, када се нађе у кризи, обраћа филозофији, тако се и у друштву треба обраћати својим коријенима“, нагласио је Сакан.
СРНА
