У вишеградском Дому културе синоћ је промовисана књига „Сјећања“ Јованке Ђуровић, мемоари документовани фотографијама и сјећањима на драге и блиске људе који су обиљежили њен и живот Вишеграда.
Ђуровићева је рекла да је овом књигом хтјела да младим нараштајима прикаже догађаје и људе који су некад живјели у овом граду.
„Главни јунаци мојих мемоара су моји најближи, а то су моја два брата Новак и Илија, као и моја свекрва Јованка, бака моје дјеце која је била ћерка Љубомира Поповића, првог учитеља Иве Андрића. Причала ми је да су се она и њена сестра дружиле са Андрићем, излазиле на мјеста гдје су се скупљали млади, а Андрић је изузетно поштовао њиховог оца и свог учитеља Љубомира Поповића“, истакла је Ђуровићева.
Она је навела и да је Љубомир Поповић имао сестру Пејку која се удала на селу, да је била веома образована у то вријеме, много читала и да је за мираз донијела пун ковчег књига.
Професорица Дивна Васић казала је да су „Сјећања“ састављена од вриједних породичних прича са доста података и докумената које свједоче о једном давном и заборављеном времену, као и о угледу и значају породица Поповић, Ђуровић и Крндија.
„Јованкина дјеца Саша и Данка су директни крвни потомци Љубомира Поповића. То је једна угледна вишеградска породица интелектуалаца која је оставила велики траг крајем 19. и почетком 20. вијека“, сматра Васићева.
Она је додала и да је ова књига омаж породици Крндија из Гламоча из које Јованка потиче и жал за изгубљеним завичајем који је хтјела да преточи у Вишеград.
Ауторкин син Саша Ђуровић рекао је да ова књига веома значајна за њихову породицу, јер је његова мајка нашла задовољство у томе да забиљежи неке ствари до сада непознате овој породици, а која је кроз историју оставила значајан траг у Вишеград.
