У Андрићевом институту представљено је стваралаштво пјесника, драмског писца, књижевног критичара и позоришног рецензента Милутина Бојића, поводом обиљежавања 100 година од његове смрти и 125 година од његовог рођења.
Професор Филолошког факултета у Београду Јован Делић рекао је да су три стогодишњице везане за Бојића и 125 година од његовог рођења.
„Умро је у Солуну са својих 25 година живота. Симболично изгледа његов рођендан, рођен је 7. маја између Ђурђевдана и Марковдана, а умро је на Митровдан, што метафорично траје једно хајдучко љето“, рекао је Делић о аутору „Плаве гробнице“.
Он је нагласио да је Бојић велики пјесник и да је испјевао националну пјесму која је остала пјесма једног народа, а посебно везана за Први свјетски рат и за страдање.
„Повод је најстрашнија сахрана која се зна у новијој историји европских народа. Срби су једини народ који је слагао своје мртве, на обалама Јонског мора и сахрањивани су тако што су одвожени и спуштани у море. Он је испевао ту песму у грозници јер се знало да су му дани избројани“, навео је Делић.
Он је истакао да је Бојић био човјек чудесног стваралачког потенцијала и чудесних остварења.
„Човјек који је имао 124 позоришне рецензије, двије књиге поезије лирске, два епа, човјек који је имао седам драма и невјероватан опус, за некога који је са 25 година завршио свој живот“, додао је Делић.
Делић је за Бојића рекао да је био образован човјек, преводио је са француског, њемачког језика, одлично познавао Ничеа и Шопенхауера, а преводио је и са италијанског, бугарског, енглеског језика.
Књижевни критичар Желимир Никчевић рекао је да је Бојић пјесник фасцинантне снаге и имагинације и да послије стотину година његови стихови и реченице звуче актуелно.
СРНА
