У Андрићевом институту у Андрићграду данас је почела научна конференција „Сан о граду“, која је окупила око 30 професора са универзитета из Београда, Бањалуке, Источног Сарајева, Косовске Митровице, те књижевнике и сараднике Института за књижевност, језик и умјетност из Београда.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да је ова конференција нови омаж у Андрићевој години и да носи назив према његовој приповјетци „Сан о граду“.
„Ове конференције заокружују његово стваралаштво и позиционирају га у контекст светске књижевности. Свака идеја и сваки књижевни покрет има широки утицај на друштво, па тако и `Сан о граду` не припада само Андрићу, него има далеко шири утицај“, додала је Вранешова.
Она је истакла да је за ову конфернцију штампан Зборник резимеа, који има своју препознатљиву естетску вриједност, а биће штампан и Зборник радова, чиме ће се дати културолошки допринос проучавању ове теме.
Боривоје Милошевић са Филозофског факултета из Бањалуке рекао је да ће на конференцији говорити о урбанизацији и развоју у градовима БиХ за вријеме Аустроугарске управе.
„Настојао сам да прикажем успон босанско-херцеговачких градова у периоду до Првог свјетског рата. Промјене које су дошле са аустроугарском окупацијом осјетиле су се на свим сферма живота. Босанско-херцеговачки градови су се у великој мјери промијенили. Сарајево је као престоница земље највише напредовало и требало би да представља својеврстан излог напретка Аустроугарске у БиХ“, нагласио је Милошевић.
Он је додао да су за Сарајевом каскали и остали градови, док је пет градова из окружења доживјело велике промјене у урбанизацији и изградњи, а осим тога дошло је до промјена у начину живота, исхрани, одјевању и културним навикама становништва.
Директор Архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је тема о којој ће говорити на конференције „Успон града у Србији крајем 19. вијека“.
„То је помало заборављена тема у српској историографији и говорићу о томе како су друштвене промене утицале на градове у Србији“, рекао је Перишић.
Он је додао да је то вријеме великих друштвених промена и када међу страним путописцима расте интересовање за Србију.
„Време када се формирају институције културе, када се изучава о прошлости, време када живот у граду постаје другачији. То је време убрзаног развоја грађанског живота у Србији. Српско грађанство се најпре формира у Трсту у 18. и почетком 19. века, али се тај импулс европских утицаја крајем 19. века снажно одразио на развој градова у Србији“, додао је Перишић.
Научна конференција „Сан о граду“ биће завршена у недјељу 19. новембра.
СРНА
