У Андрићевом институту почела је дводневна научна конференција „Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума“, која је окупила око тридесетак угледних научника, академика и еминентних професора.
Професор Филолошког факултета из Бањалуке Зорица Никитовић рекла је да је научна конференција окренута истраживањима српске писане грађе са територије средњовјековне Босне.
„Конференција окупља историчаре језика, књижевности, умјетности и цркве. Средњовјековно српско писано насљеђе биће третирано са различитих аспеката у циљу добијања комплетне слике средњовјековне српске културе, која се посљедњих година маргинализује и кривотвори“, додала је Никитовићева.
Она је истакла да је сазрело вријеме за научну конференцију, да би освјежили научно сазнање о цјеловитости српског културног и језичког простора.
Професор Филозофског факултета у Новом Саду Јасмина Грковић Мејџор рекла је да ће говорити о писмености средњовјековне Босне и Хума, као дијелу јединственог српског језичког простора.
„Излагање се односи на повеље и писма, које су издавали краљеви Босне. Сва истраживања језика и писма средњовјековне Босне показују да су Босна, Рашка и Хум били јединствени, с тим што је Босна у многим сегментима била архаична“, додала је Јасмина Грковић Мејџор.
Потпредсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Љубомир Максимовић најавио је да ће говорити о византијским извјештајима о присуству Срба између Јадранског мора и Дрине.
„Византијски документи кажу да је било неколико српских држава у деветом и десетом вијеку на овом простору и да су били у контакту са Византијом преко византијских градова у Далмацији, јер је унутрашњост Балканског полуострва затварала Бугарско царство“, додао је Максимовић.
Научну конференцију организују Филозофски факултет Источно Сарајево, Филолошки факултет Бањалука, Филозофски факултет Бањалука, Друштво наставника српског језика и књижевности и Друштво историчара Републике Српске, те Андрићев институт у Вишеграду.
СРНА
