Пећка патријаршија положила је темеље модерног српског националног идентитета, она је створила српску националну свијест за шта је, са историјског становишта, Мехмед-паша Соколовић имао огромну заслугу, изјавио је вечерас Срни у Андрићграду доктор историјских наука Милош Ковић.
„Српски национални идентитет, српска самосвест настаје још у средњем веку, од доба Светог Саве и Немањића, када настаје аутокефална Српска православна црква, након чега долази кнез Лазар и турско доба“, рекао је Ковић, који је и ванредни професор на Одјељењу за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Он је нагласио да је Пећка патријаршија тада уобличила модерни национални идентитет Срба.
„Али тада Пећка патријаршија прихвата то наслеђе, и у 16, 17. и 18. веку, и оно што се урадиле државе на западу, Француска апсолутистичка монархија, Шпанија, Енглеска, Шведска и Русија, то је урадила Српска црква у нашем случају“, истакао је Ковић.
Уочи предавања о теми „Мехмед-паша Соколовић у српској историји“ у Андрићевом институту, Ковић је нагласио да је веома интересантно то на који начин ова личност може да утиче на историју ако је са 18 година промијенио вјеру и постао „правовјерни османлија“.
„Његов значај за српску историју је огроман. Ми не знамо тачно шта нам говоре историјски извори, и ми то очекујемо да нам открију колеге историчари из Турске. Ми не знамо шта је тачно Мехмед-паша Соколовић желео те 1557. године, када је обновљена Пећка патријаршија. Ми знамо да је Мехмед-паша Соколовић тада био трећи везир“, навео је Ковић.
Према његовим ријечима, са становишта државног интереса сигурно је да је Мехмед-паша желио да се ослони на Србе, у наставку похода према католичком Хабсбуршком царству, јер он већ 1551. године успоставио сарадњу са Србима, и то у Банату, односно тадашњем Бечкереку, са којима је имао преписку, и то на ћирилици, на српском језику.
Он је рекао и да је Мехмед-паша Соколовић, у војном смислу, поставио своје рођаке, потурчењаке, на цијелом потезу од Будима до Херцеговине, који су ратовали са католичким свијетом.
Ковић је истакао да су тада литургије служене на српском језику, да би 1557. године дошло до стварања Пећке патријаришије, односно тијела које је било кадро и способно да плаћа порез, а то су морали да раде и патријарх и владике.
„Српска патријаршија тада је добила огромни аутономију, самоуправу, а за то је годишње морала да плаћа намете и порезе. Унутар Патријаршије постојала је потпуна слобода, а први патријарх био је Макарије Соколовић, рођени брат или синовац, зависно од историјских извора, Мехмед-паше Соколовића“, навео је Ковић.
Он је нагласио да су и наредна три српска патријарха била из рода Соколовића.
Према његовим ријечима, Мехмед-паша Соколовић је тада, у доба појачане исламизације, успорио тај процес и одупро се притисцима римокатоличке цркве, и унијаћењу Срба.
„Пећка патријаршија добила је тада од Отоманског царства јурисдикцију чак и над католичким светом, тако да су српски патријарси узимали порезе и од католика у Босни, који су се због тога жалили султану“, рекао је Ковић.
СРНА
