Свечаном академијом у Дому културе у Вишеграду је отворена 46. „Вишеградска стаза“, културна манифестација посвећена нобеловцу Иви Андрићу који је својим дјелима овај град вјечно уцртао на мапу свијета.
Културну манифестацију отворила је у име Министарства просвјете и културе Републике Српске Милица Котур, која је истакла да је „Вишеградска стаза“ једна од најстаријих и најзначајнијих културних манифестација у Републици Српској.
Котурова је рекла да је то с разлогом јер је и сјећање, али и указује на величину нашег јединог нобеловца који је прве велике кораке направио баш у Вишеграду и враћао му се у размишљањима.
„Он је и сада ту, а наша обавеза је да му се и на овај начин одужимо за велико насљеђе које нам је оставио“, рекла је Котурова.
Бесједу о Андрићу говорио је универзитетски професор Предраг Петровић који је истакао да је Андрићево дјело дубоко укоријењено у традицији народне књижевности коју је забиљежио Вук Караџић као и епским визијам и трагичним спознајма пјесника какав је Његош.
„Зато је и особена мудрост Андрићевог приповедања на поетичком и етичком трагу ових аутора којима је он, као што то добро знамо, посветио своје блиставе есеје. То је мудрост која проистиче из сазнања о свету који је пун опасности, разочарања, непредвиђених и очекиваних несрећа“, рекао је Петровић.
Али, додао је он, суочавајући се са неминовношћу зла, пријетњи и искушења, мудрост Андрићевог приповиједања проналази и упућује на храброст и достојанство у подношењу истријских и друштвених недаћа, у чувању индивидуалних и националних убјеђења као и у афирмацији оних градитељских прегнућа умних и душевних људи због којих је земља љепша а наши животи лакши и бољи.
„То је мудрост која прожима цјелину његовог опуса, обележеног пропорцијама и хармонијом, способношћу да се спозна лице и наличје сваког феномена, да се разана истина од привида. То је она мудорст чији је врхунски израз спознаја да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано торши и осипа а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја“, истакао је професор Петровић.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић је у обраћању присутнима истакао да Андрић остаје и опстаје, да је у својим дјелима успоставио јединство мисли, осјећања, судбина и времена.
„То је планетарно показао на јединствен и непоновљив начин. Укоричена вриједност највећег српског и једног од најзначајнијих европских писаца живи у сокацима, стазама, улицама, трговима. Тако је и у Вишеграду у којем је Андрић провео дјетињство. Својим дјелима вјечно га је уцртао на мапу свијета“, истакао је Ђуревић.
Он је навео да су се Вишеграђани трудили да се бар на скроман начин одуже „својој“ и свјетској књижевној величини.
Члан Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Бањалуке Миленко Јевђевић је на свечаној академији додијелило награде за најбољи краснопис учесницама Средњошколског центра „Иво Андрић“ Емилији Шупић и Анђелини Пољчић, као и професорици српског језика и књижевности Дијани Инђић Милошевић, које су учествовале на конкурсу „Моја оловка пише ћирилицом“.
У умјетничком дијелу програма глумац Тихомир Станић говорио је „Баладу о Стојковићима“ Љубомира Симовића, док је глумица Весна Станковић извела позоришни комад „Милунка Савић“.
У музичком дијелу програма наступио је музички бенд „Оне три“ и ученице вишеградске основне школе Мирна Карабатак и Божана Мирковић.
На свечаној академији предсједник Друштва библиотекара Љиљана Кнежевић уручила је награду „Ђорђе Пејановић“.
Награду за најбољу библиотеку добила је Народна библиотека „Бранко Чучак“ са Хан Пијеска, за најбољег библиотекара проглашена је Миљана Мацан, за најбољег менаџера у библиотекарству Снежана Миљковић, а најбољи школски библиотекар је Бранка Ковачевић.
Химну Републике Српске и „Боже правде“ отпјевале су чланице музичког бенда „Оне три“.
„Вишеградска стаза“ биће затворена данас, а програм завршног дана биће употпуњен позоришном представом, те изложбом слика и промоцијом књига.
Манифестација „Вишеградска стаза“ посвећена је нобеловцу Иви Андрићу, а организатори су општина Вишеград, Културни центар „Иво Андрић“, „Просвјета“ из Вишеграда и Андрићград.
СРНА
