Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је у Андрићграду додијелио одликовања заслужним појединцима за очување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића.
Орден Светог Саве другог реда додијељен је Спасоју Албијанићу и Орден Деспота Стефана Лазаревића Миодрагу Давидовићу Даки, који су финансирали изградњу спомен-музеја у Старом Броду.
Орденом Деспота Стефана Лазаревића одликован је архитекта музеја Новица Мотика, Орденом краља Милутина свештеник Драган Вукотић, а Орденом Светог Саве првог степена свештеник Стеван Гагић из Аризоне, који је финансирао изградњу Цркве Светих мученика јасеновачких у Соколовићима код Рудог.
У обраћању присутнима митрополит Хризостом је подсјетио на велики злочин над српским народом у Старом Броду на Дрини, који се догодио 1942. године, те истакао како је све ово што је до сада учињено велики дјело.
Митрополит је нагласио да у Старом Броду није била само намјера да се побије народ, него да се заборави и избрише сјећање да је постојао.
„То је била улога и намјера усташа, народ да избрише, не само 1942. године, већ и 1915, 1916. године. Многи од вас знају, а многи и не, да је први злочин против Срба Источне Босне, Подриња учињен стварањем првог масовног логора у Добоју, само за Србе Источне Босне и то само за мушкарце“, подсјетио је митрополит.
Логор у Добоју, додао је, био је за истребљење Срба мушкараца, геноцид, „убијање гена, јер се ген убија у мушкарцу, у мушком потомку“.
„То је почело 1915. године и настављено у Другом свјетском рату кроз друге масовне логоре, али и масовна истребљења која су се десила 1942. године у Источној Босни, односно од Сарајевско-романијске регије до Подриња“, навео је митрополит Хризостом.
Митрополит Хризостом је нагласио да се 1944. године дешавају велике офанзиве Ханџар дивизије која је по други пут очистила ове просторе да би одвојила Србе у Босни од Срба у Србији.
„То је дуго планирана злочиначка политика дијељења и раздијељивања Срба на Дрини. И дан данас се то дешава, али је други политички начин. Покушава се развојити српство и српски народ управо кроз Дрину, а ми ту Дрину увијек премоштавамо и умно и физички. Овај спомен-музеј у Старом Броду биће јака повезница“, рекао је митрополит Хризостом.
Спасоје Албијанић је рекао да, када су ријешили да саграде Спомен-музеј у Старом Броду, мјесту српског страдања, нису ни помишљали да ће једног дана овако бити почаствовани.
„Благодат Божија пала је на нас да у име српског рода подигнемо ову светињу која из заборава и дугогодишњег ћутања васкрсава више од 6.000 мученика који су пострадали зато што су рода српског“, истакао је Албијанић.
Он је додао да је највећи споменик нерукотворени споменик памћења и сјећања који се диже до неба.
Архитекта Новица Мотика рекао је да је ово велики дан, јер је Стари Брод мјесто највећег стратишта.
„За мене је највећа част што сам дио свега и за мене је ово највеће дјело које ће ми се икада догодити. Ово признање представља обавезу за сутра и највећи благослов који сам могао добити“, истакао је Мотика.
Бесједу о значају Старог Брода говорио је професор Православног богословног факултета „Свети Василије Острошки“ Дарко Ђого који је навео да су Себастијски мученици страдали за вјеру Христову тако су и старобродски мученици.
„По чему ћемо знати да је Православна црква једина спаситељска, погледајте њене мученике. Живимо 2000 година и нема дана да нема мученика и нема мученика да није у календару. Отуда се полако тај крик и бол старобродских мученика уобличавао“, рекао је Ђого.
Током свечаности приказан је филм о страдању Срба у Старом Броду.
СРНА
