Освештањем Спомен-крста на брду Град у Вишеграду, те служењем парастоса и помена код споменика руским добровољцима на Мегдану, данас је обиљежен Дан руских добровољаца.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да су Руси у протеклом рату својом борбом и животима потврдили братску љубав и православну приврженост Србима, својој православној браћи.
„Ми смо народ једног коријена, једне душе, једне вјере и једног идеала слободе, а то потврђују и бројни ратови у нашој прошлости. Русија је ушла у Први свјетски рат да би заштитила Србију након напада Аустроугарске, а да сама није била спремна на рат“, рекао је Милетић.
Он је истакао да су добровољци из Русије прискочили у помоћ и у протеклом одбрамбено–отаџбинском рату, када су посебно у источном дијелу Републике Српске, помогли да се Срби спасу од нестанка који је пријетио.
„Долазећи из велике земље, из наше прадомовине, они нису имали никаквог другог циља, нити какве личне користи изузев да нама помогну да се јуначки боримо за своје право за живот, да не дозволимо да нас поробе, протјерају, да униште нашу земљу и народ“, додао је Милетић.
Помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је да је историја српско-руских односа вишевјековна.
„Најзначајније су биле морална и војна подршка коју је руски народ пружао Србима у свим његовим критичним тренуцима“, нагласио је Милуновић.
Он је додао да су Руси у свим ратовима помагали Србима, а када нису могли да помогну руска држава и црква, помогао је руски народ.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово дан сјећања на руске добровољце који су током посљедњег одбрамбено–отаџбинског рата показали своју несебичност, пожртвовање, помоћ и залагање за братску земљу када је то било најпотребније.
„Треба да се сјетимо храбрих руских јунака, који су се из далеке, али нама блиске државе, нашли овдје са нама у најтежем периоду новије српске историје. Не заборављамо њихов значај, сјећамо се и са поносом помињемо заслугу руских добровољаца, коју никада не смијемо заборавити“, истакао је Ђуревић.
Он је додао да овај догађај треба да његујемо као сјећање на даље развијање добрих братских односа Срба и Руса.
Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске генерал Милан Торбица рекао је да су Руси дошли добровољно. „Посебно нам је значила морална помоћ. Њихово срце је велико, веће него што смо ми људи. Такво срце могу имати само искрени народи, а то је руски народ“, рекао је Торбица.
Руски добровољац Владимир Исидоров рекао је да је почетком деведесетих година у Русији било тешко, као и у Југославији, званичне руске власти нису могле послати војску, због чега се обичан народ организовао и дошао да помогне.
Исидоров је додао да Руси нису могли промијенити ток рата, али су показали љубав, а неки су, нажалост, дали свој живот.
Предсједник Предсједништва општинске борачке организације Милисав Васић рекао је да је, његујући традиције ослободилачких ратова, Борачка организације Вишеград поставила крст на брду Град у знак сјећања на погинуле Русе у сарадњи са Добровољним друштвом за превенције и ванредне ситуације „12. април“ и Удружењем ратова деведесетих из Звечана.
„Крст је од памтивијека био српски и руски симбол, које је повезивао два народа. Крст није ратна творевина, јер су се уз крст православци увијек молили за здравље, слогу, мир и љубав међу народима“, рекао је Васић.
Он је истакао да споменике треба градити, али без увредљивог садржаја и додао да ће у наредном периоду, поред руског крста бити постављен православни крст висок 33 метра, што представља Христове године и његову жртву за правду.
На централни споменик руским добровољцима вијенце су положили делегација Министарства рада и борачко–инвалидске заштите, делегација руских добровољаца, делегација Борачке организације Републике Српске и делегација Удружења грађана српско–руског пријатељства „Завет“.
Вијенце су положили и делегација општине Вишеград, делегација општинске борачке организације Вишеград, Гацко и Модрича, Друштво црногорско–руског пријатељства из Подгорице и „Ноћни вукови“ из Републике Српске и Србије.
СРНА
