Андрићева „Јелена, жена које нема“ преведено на есперанто

У Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Вишеграду представљена је д‌јелатност Удружења есперантиста Србије, које је објавило више издања д‌јела нобеловца Иве Андрића на есперанто језику, међу којима је и приповијетка „Јелена, жена које нема“.

Библиотекар Миљана Пецикоза рекла је да је за вишеградску библиотеку значајно обогаћивање књижног фонда, посебно издањима Андрићевих д‌јела преведених на стране језике.

„Ти преводи дио су сталне поставке у библиотеци у оквиру Завичајног од‌јељења, а од данас смо богатији за два нова превода“, истакла је Пецикоза.

Преводилац и есперантиста Златоје Мартинов рекао је да је превођење приповијетке „Јелена, жена које нема“ трајало готово годину дана.

„За разлику од неких других Андрићевих д‌јела, ова приповијетка садржи мање архаизама, па је била нешто лакша за превођење. У свијету постоје есперантисти у више од 120 земаља, тако да публиковање Андрића на есперанто језику представља значајан допринос српској књижевности“, навео је Мартинов.

Предавању су присуствовали и учесници 77. Конгреса Међународне фондације жељезничара есперантиста, који се од 23. до 30. маја одржава у Београду и на Мокрој Гори.

Андрићева д‌јела до сада су преведена на 47 свјетских језика, а Завичајно од‌јељење Народне библиотеке „Иво Андрић“ у Вишеграду располаже са 29 превода његових књига.

Есперанто је међународни плански језик, који је 1887. године осмислио пољски љекар Лудвиг Лејзер Заменхоф ради превазилажења језичких баријера и лакше комуникације међу народима.