Кућа у којој је дјетињство провео нобеловац Иво Андрић и даље је закључана за бројне туристе који би жељели да је посјете, а општина Вишеград упутила је иницијативно писмо садашњим власницима, породици Плоскић у Шведској, да објекат буде враћен општини.
Скромна кућа са лијеве обале ријеке Дрине, која се налази недалеко од вишеградске ћуприје, била је власништво Андрићевог тетка Ивана и тетке Ане Матковшчик, са којима је Иво и одрастао.
Њега је у Вишеград довела мајка Катарина Андрић 1894. године, када је имао двије године. Одрастање дјечака уз пуно љубави и пажње коју су му у новом дому пружили тетак и тетка, као и амбијент ове вароши, обиљежиће Андрићев живот и стваралаштво.
Његов поновни сусрет са градом свог дјетињства био је 1953. године, када је Андрић био већ значајан и цијењен књижевник. Те године, Андрић је поклонио општини кућу коју му је оставила тетка Ана Матковшчик.
Директор Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда Дивна Васић говори да је Андрића, када је послије много година дошао у Вишеград, на жељезничкој станици дочекао цијели град.
„Посјетио је тада најзначајније институције, културно-умјетничка друштва, а у сали старе гимназије обратио се ученицима, професорима и својим Вишеграђанима“, прича Васићева за Срну.
Она подсјећа да је Андрић тада рекао да га радује што је ту послије толико година „и да излази са узбуђењем, исто као што је излазио пред свог учитеља Љубомира у првом разреду основне школе“.
То је била Андрићева прва посјета Вишеграду након Другог свјетског рата. Он је посјетио значајне друштвене и културне институције, али не и кућу у којој је провео дјетињство. Кућа коју је Андрић поклонио граду, већ је била продата и у приватном власништву једне вишеградске породице.
Васићева наводи да су у периоду од неколико дана у Среском суду у Вишеграду склопљена два уговора о даровању куће општини Вишеград, која ју је продала и добијени новац од 180.000 динара уложила у изградњу Дома културе у Вишеграду.
Тако је Вишеград остао без пишчеве куће, која је, како је некада планирано, требало да буде завичајни музеј.
„Андрић, колико је познато, никада јавно није говорио о томе, нити је општина Вишеград успјела кућу поново да откупи. Касније је било таквих покушаја, али се све на томе и завршило“, каже Васићева.
Она напомиње да своју везаност за град и жељу да помогне школама и младим људима у њиховом даљем образовању најбоље илуструје сачувано Андрићево писмо упућено дирекцији гимназије у Вишеграду у којем награду за роман „Госпођица“ у износу од 200.000 динара поклања гимназији.
„Молим Вас да тај прилог примите као доказ мојих свакидашњих веза са Вишеградом и моје привржености томе граду мога дјетињства. Молим Вас да ту суму употријебите било за набавку књига или учила, било на који други начин којим ћете Вашим ученицима олакшати рад у школи“, наводи се у писму.
Овај спис чува се у љетопису вишеградске гимназије као доказ трајне везе писца са градом свог дјетињства.
Од 1976. године на Андрићевој родној кући налази се натпис „У овој кући дјетињство је провео Иво Андрић“.
Поводом обиљежавања вијека од Андрићевог рођења 1992. године, Скупштина општине Вишеград донијела је одлуку о враћању куће у власништво општине, али је она каснијим имовинским законима враћена власницима.
Руководство општине Вишеград крајем прошле године упутило је иницијативно писмо породици Плоскић, која је садашњи власник, да кућа буде враћена општини.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је Срни да је Андрићева кућа од великог значаја за овај град, те да би она требало да буде једна од атракција за туристе који долазе у Вишеград.
„Општина Вишеград на овај начин треба да се одужи Иви Андрићу и исправи неправду која је учињена прије више од пола вијека, када је кућа коју је Иво поклонио граду – продата“, сматра Ђуревић.
Општина је заинтересована да уђе у преговоре са садашњим власницима, али они нису одговорили на писма која су им упућивана.
Послије Андрићеве смрти, у Вишеграду је 1976. године установљена књижевна манифестација посвећена пишчевом дјелу – „Вријеме и мостови“.
Већ сљедеће године, манифестација је названа „Вишеградска стаза“. У вријеме одржавања манифестације 1985. године откривено је спомен-обиљежје писцу, у парку поред саме ћуприје.
Данас се исписује нова историја Вишеграда у комплексу од камена насталом на ушћу двије ријеке, Дрине и Рзава.
Пишчеву визију камена испуњену смислом препознао је други велики умјетник Емир Кустурица, који је писцу у част саградио Андрићград. Андрић се тако вратио у свој завичај.
СРНА
