Аутор књиге „Шта ми ово треба“ Емир Кустурица рекао је да је питање „шта ми ово треба“ егзистенцијално питање које не смије да има упитник јер се у том случају цијела ствар ставља у перфект или, не дај Боже, плусквамперфект.
Кустурица је рекао да поставити питање „што ми је ово требало“ исто је као кад би сте питали друмског разбојника зашто неког зауставља и рекетира.
„Цитирам Дон Кихота који је, несрећник, водио свој рат, као што сам на неки начин и ја водио све своје ратове, идеалистички, и на крају, кад је мало скренуо са ума, пријатељи га доведу код сестре и он каже отприлике – шта ми је ово требало. Дон Кихот је рекао – све што сам урадио у животу била је једна обична глупост“, рекао је Кустурица новинарима у Андрићграду гдје је у препуној дворани Мултиплекса „Доли Бел“ одржана промоција његове нове књиге „Шта ми ово треба“.
Кустурица је нагласио да у свом случају не мисли да баш све била глупост и да би то стање питања превео у егзистенцију.
„Заправо, ту књигу сам исписао као потребу и првобитно је била дневничко исписивање а послије тога реакција на све социјалне феномене. Ја сам одгојен у кући у којој је отац кад би Насер скренуо са руске на америчку страну долазио припит и држао нам састанак обавјештајући нас како је то злокобно за читаву планету. Дакле, из такве куће, са таквог стола, ја сам покупио те мрвице, али и искуства, и мање-више то је карактер те књиге“, истакао је Кустурица.
Професор Милош Ковић рекао је да нас књига „Шта ми ово треба“ враћа на чињеницу из наших живота, а то је као да смо живјели два живота – један до 90-их и други од 90-их година.
„Сви ми као да имамо муку и проблем да склопимо тај расути мозаик, да откријемо ко смо били пре 90-их и ко смо сада. Сви ми, без обзира где смо живели на територији бивше Југославије, имамо ту муку и тај проблем. А сад можемо да замислимо како је изгледало у случају Емира Кустурице и колико је егзистенцијалних и идентитетских избора било пред њим, на који начин је донио своје одлуке и какав је то тешки крст који је 90-их година примио на себе“, истакао је Ковић.
Он је оцијенио да је Кустурица могао да направи другачије изборе који би му донијели много лакших избора или је могао ићи линијом мањег отпора која води у много већа страдања.
„У овој књизи реч је о исповедној прози некога ко је донео своје одлуке. То су одлуке које су га сигурно учиниле слободним, али и које су га изложиле неким страдањима и мукама. То су одлуке које су га супротставиле неким немерљивим силама којим се његов народ супроставља већ неколико векова и то су силе у чију природу ми морамо да проникнемо“, рекао је професор Ковић.
Те силе, каже он, окренуле су се прије много генерација против нас и сада покушавају да угасе Републику Српску, да нам узму Косово и Метохију.
„Те силе су на европском Западу, Америци… То није генерализација, али ми морамо да дефинишемо ко су ти људи и шта су. Сигурно један од тих коријена зла води према Риму, према Римокатоличкој цркви, а сигурно је један од тих коријена зла и у капиталистичком свијету. Зато је важно то откриће Латинске Америке, коју нам пружа ова књига, јер је њена историја препуна поука за нас. У овој књизи реч је о томе, Брус Лију, Мики Маусу, Пиночеу, Павелићу…“, истакао је Ковић.
Он је оцијенио да је ова књига нека врста енциклопедије 20. вијека кроз призму Емира Кустурице једне од кључних личности српске културе у другој половини 20. и, вјероватно, првој половини 21. вијека.
Књига „Шта ми ово треба“ представља скуп дневничких записа и текстова који обухватају период од бурних деведесетих година до данашњег дана, а из пера човјека који је сада већ доказани писац.
На сајту издавачке куће „Вукотић медија“ наводи се да је у новој књизи Кустурице садржано све – емоције, судбине, драме, личности, идеје, ставови, полемике… из дана у дан.
„Надареном, интелигентном, бунтовном, стваралачком Кустурици, ниједна тема није ни далека ни непозната. Свака му је присна. Свака извире из његових пунокрвних дамара. Свакој је подједнако посвећен и одан. Са страшћу. Са љубављу. И када пише о сарајевским јаранима и лопужама, и када се мучи у Прагу да заврши `Подземље`, и када полемише са српским произвођачима шунда и простаклука, и са насртљивцима на православље и српство, и са белосветским јуришницима“, истиче се у тексту објављеном на сајту.
Издавач наглашава да је Кустурица исконски искрен, њежан и жесток, сентименталан и неумољив, жив у писању, убједљив у дочаравању амбијента, сугестиван у идеји, жесток у обрачуну са нападачима, виспрен и духовит.
„Кустурица овом књигом-дневником нуди ђердан тема, идеја и ставова. Сву своју неизмерну даровитост уградио је у ове опојно сочне и горко опоре дневничке секвенце. Више од две деценије овде су се склупчале. И све је живо као да је јуче било. Јединствени Емир Кустурица“, наводи се у тексту.
„Шта ми ово треба“ је трећа књига Емира Кустурице. Године 2010. објављена је његова књига „Смрт је непровјерена гласина“, а 2013. „Сто јада“.
Раније данас, првог дана научног скупа у Андрићграду одржано је предавање Гидеона Грајфа, главног истраживача израелског Института за Холокауст Шем Олам, и промовисана монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“.
Издавачи монографије су Институт за Холокауст Шем Олам из Израела, Фондација за пројекте едукације о Холокаусту из САД и Академски колеџ Оно из Израела.
Сутра и у понедјељак, 16. и 17. децембра, научни скуп биће настављен радом по секцијама.
Међу учесницима скупа су Бојан Јовић који ће говорити о теми „Јело, гозба и славље: Неки примјери из српске књижевности“, Миланка Бабић – „Концепт гозбе у српској књижевности“, Милош Ковачевић – „Стилистичка гозба у књижевности“, Јован Делић – „Сербија Милоша Црњанског“, Саша Кнежевић – „И дебелог меса овнујскога“, те Мухарем Баздуљ – „Варијација на мотив Платонове гозбе у ‘Смијешним љубавима’ Милана Кундере“…
Сутра је планирано и представљење књиге „Борба за ћирилицу и српски језик“, чији је издавач Андрићев институт, и „Битне србистичке напомене“, у издању београдске издавачке куће „Јасен“.
На промоцији књига учествоваће професори Миланка Бабић, Михаило Шћепановић и Милош Ковачевић, те Милан Ружић.
СРНА
