Два највећа српска светитеља 20. вијека Владика Николај и отац Јустин, као и цио народ суочили су се са искушењима Првог и Другог свјетског рата, али и југословенством и комунизом, који су раздирали национални идентитет Срба, истакао је вечерас у Андрићграду интелектуалац Владимир Димитријевић.
Он је подсјетио да је владика Николај као јеромонах био за уједињење свих Јужних Словена, сматрајући да ће то бити добро рјешење за све, али да се врло брзо послије стварања Југославије у то разочарао.
„Владика Николај рекао је да смо имали школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божијег благослова“, истакао је Димитријевић, који је у Андрићевом институту одржао предавање на тему „Владика Николај и отац Јустин о српском 20. веку“
Димитријевић је да су се два највећа светитеља 20. вијека суочила са многобројним искушењима са којима се суочавао српски народ, прије свега, са Првим свјетским ратом и стварањем Југославије, када је југословенство раздирало основни српски идентитет.
Он је навео да је послије Другог свјетског рата српски народ би изложен још једном искушењу – удару комунизма.
„Владика Николај, као изразити противник комунистичке идеологије, настојао је да беседи, издаје књиге. Такав је био и пут оца Јустина. Он је између два светска рата јасно давао до знања Србима да се не смеју одрећи светосавља и свог основног идентитета“, рекао је Димитријевић, један од водећих српских интелектуалаца који дјелују у оквирима књижевне критике и аналитике религије.
Према његовим ријечима, отац Јустин је рекао да је Свети Сава дефинисао све што је Србима потребно да би опстали њихов духовни идентитет и култура, која је заснована на хришћанским вриједностима.
„Послије Другог светског рата, отац Јустин је био у заточеништву, комунисти су га држали под контролом, али он је снажно, одлучно и храбро увек говорио оно што мисли и бранио идентитет српског народа“, рекао је Димитријевић.
Директор Андрићевог института Емир Кустурица говорио је о традицији која постоји у српском и руском народу.
Он је навео да је историчарка Наталија Нарочницка у дијелу своје књиге о руском 20. вијеку направила паралелу са српском историјом, примијетивши да у 19. вијеку код Срба није била експлозија филозофа или филозофије, као што се десило у Западној Европи.
„Она то тумачи идејом да су наши потенцијали кориштени у базичном приступу православљу које није имало рационалистичку дистанцу, односно оно што је Западна Европа прошла у 14. и 15. вијеку, а посебно у вријеме рационализма од Декарта до Гетеа и свих оних који су констатовали да је вјера у Бога на Западу стање ума, а у православљу је то питање срца“, истакао је Кустурица.
Он је навео да је гост Инститита и вечерашњи предавач човјек који може да изведе све доказе.
„Тешко да би било ко од нас могао да пронађе у Србији неког либерала који стоји на другој страни унутар исте тезе и који би могао да изведе такав број ваљаних доказа, као што то може професор Владимир Димитријевић“, рекао је Кустурица.
Владимир Димитријевић је аутор више од 65 књига, док као приређивач потписује више од 130 публикација од којих су најзначајније „Тржиште или храм: Становиште Владимира Вујића“, „Како сахранити Броза – Тито и Срби“, „Побуњеници и смислотворци“, „Степинац за почетнике“, „Граматика екуменизма“, „Школокауст у Србији/Како разарају наше образовање?“, „Светосавље и србоцид: Разговори у вртлогу глобализације“ и „Оклеветани светац: Владика Николај и србофобија“.
Димитријевић је, на позив најугледнијег руског сектолога Александра Дворкина, учествовао у раду божићних образовних предавања Руске православне цркве у Москви 2006. године. Учествовао је, почетком двијехиљадитих, у кампањи за повратак вјеронауке у школски систем Србије.
СРНА
