Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Добрун поводом крсне славе тог манастира Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина.
Митрополит је у јутрошњој бесједи рекао да СПЦ највише поштујеу Богородицу послије Господа Исуса Христа, јер је она најдостојнија да јој се обраћа као спасиоцу.
„Она моли за овај свијет, за све који вјерују, који страдају као што је она страдала и који у овом свијету бију духовну битку, да побиједе силу зла и да буду спасени. Хришћани треба да постигну светост живота, ако то не постигну све смо изгубили. Зато је важно да из примјера Пресвете Богородице учимо лекцију како треба живјети, вјеровати, а најважније је да знамо трпити, јер у овом времемну је стрпљен-спасен“, поручио је митрополит.
Митрополит је нагласио да је манастир Добрун велика светиња у вишеградском крају коју треба чувати и поштовати.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је данас велики празник који прослављамо – Успење Пресвете Богородице, слава манастира Добрун.
„Ово је прилика да се окупимо око наших светиња, пошаљемо поруку мира и да се помолимо за здравље свих нас“, поручио је Ђуревић.
Манастир је настао за вријеме владавине цара Душана, а основао га је жупан Прибил. На сјеверном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене Јелене и сина Уроша из 1343. године. Жупан Прибил је поред жупанског двора у тврђави између 1340. и 1343. године саградио и манастир.
Манастир Добрун је пао под Турке 1462. године, у 16. вијеку га обнављају монаси, Турци га поново руше крајем 17. вијека, гдје су се монаси разбјежали по старим испосницама. Током Првог свјетског рата манастир је поново страдао. Са обнављањем се почело 1921. године.
Године 1994. након 250 година, одлуком митрополита дабробосанског Николаја манастир је поново насељен монасима.
Обиљежавањем 200 година од подизања Првог српског устанка, 2004. године, манастирском комплексу су додати нови објекти. Међу тим објектима налази се и Карађорђев конак у коме је, на првом спрату смјештен Музеј Првог српског устанка, док се на другом спрату налази музеј дабробосанских митрополита у коме је приказан историјат ове митрополије.
СРНА
