Српски пјесник и бесједник Филип Вишњић представља раскршће између народне усмене поезије и писане књижевности и има велики значај у српском културном насљеђу, оцијењено је на научном скупу у Андрићевом институту поводом 250 година од рођења овог српског гуслара и творца српских народних пјесама.
Потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Љубомир Зуковић подсјетио је да је Филип Вишњић, иако слијеп, био на ратишту за вријеме Првог српског устанка.
„Био је у Лозници заједно са борцима и осећао свим својим чулима шта се збива међу устаницима“, рекао је Зуковић.
Према његовим ријечима, Вишњић је величанствено раскршће између усмене поезије коју је стварао народ и писане књижевности.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да је Вишњић, човјек којем је једно чуло било ускраћено несрећном судбином, задужио и српску хронику и историју.
Према њеним ријечима, он је својим посвећеним способностима и напорима успијевао да, слушајући оне који су предводили српски народ, опјева важне историјске догађаје.
„Значајне песме о Баји Пивљанину, о Првом српском устанку, о Марку Краљевићу, о Карађорђу, показују колико је дубоко зашао у српску традицију и колико је значајан за наше културно наслеђе“, додала је Вранеш.
Она је напоменула да Андрићев институт води рачуна о унапређењу научне, образовне, културне дјелатности у Републици Српској, повезујући културне, научне и образовне активности Српске и Србије на промоцији науке о књижевности, језику, историји, традицији и културни српског народа.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини Валентина Питулић каже да је на овом скупу покушала да открије шта је митолошко, а шта хришћанско у његовом стваралаштву.
„Певајући о буни Вишњић је имао одређено историјско наслеђе, које је вековима трајало, а у песми `Почетак буне против дахија` види се древност српског певања“, додала је Питулићева.
Она је указала на важност да се у овим временима постоји друго читање и да се проба открити нешто о чему није писано.
„То је да је наша епска поезија веома стара и наслања се на митолошки нанос, што говори да смо стар народ“, истакла је Питулићева.
Академик Миро Вуксановић подсјетио је да је име Филип стигло из грчког језика, а да његово основно значење каже да га носи човек који воли коње, који је јахач и путник у седлу.
„Можда зато Вожд у Филиповој песми Лазар Мутап и Арапин има седам стотина коња и нуди чувеном хајдуку да за себе једног одабере. Можда су зато Филипови устанички јунаци увек на коњима“, додао је Вуксановић.
На скупу у Андрићевом институту под називом „Филип Вишњић – пјесник и бесједник“ учествовали су и потпредсједник Матице српске Миодраг Матицки, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Бошко Сувајџић и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Јеленка Пандуревић.
Организатор научног скупа је Одјељење за књижевност Андрићевог института.
СРНА
