На данашњем састанку у Вишеграду ресорних министара Србије, Црне Горе и Републике Српске у вези са рјешавањем проблема загађења водотокова Дрине и Лима договорено је формирање тимова који ће евидентирати све депоније на овим ријекама да би потом био обезбијеђен новац за њихово уклањање.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је да ће ресорна министарства Српске и Црне Горе у року од седам дана формирати тим за ријеку Тару, гдје највећу количину плутајућег отпада чине дрвни сортименти.
Она је навела да ће, осим овог, бити формиран још један стручни тим за идентификовање дивљих депонија.
Министар заштите животне средине Србије Горан Триван рекао је да ће Србија помоћи овај пројекат и стручно и финансијски, наводећи да је технологије за збрињавање отпада могуће предложити тек кад буде утврђено шта се тачно налази на депонијама.
Он је нагласио да је на сваку дивљу депонију потребно поставити камеру и приступити кажњавању и репресији.
„Биће кажњен свако ко буде ухваћен да баца смеће. У Националном парку `Ђердап` не постоји ниједна дивља депонија, јер су камере и репресија одиграли битну улогу“, истакао је Триван, додајући да у Србији има више од 4.000 дивљих депонија.
Триван је нагласио да се резултати активности могу очекивати крајем године.
Министар одрживог развоја и туризма Црне Горе Павле Радуловић рекао је да постоје два начина рјешавања проблема отпада – један је едукација, а други је репресија.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је формирање тимова који ће евидентирати све депоније на Тари и Лиму први корак за рјешавање проблема плутајућег отпада.
„Надам се да ће крајем године бити видљиви потези и напокон уклоњено смеће које долази у нашу општину“, навео је Ђуревић.
Директор „Хидроелектрана на Дрини“ Недељко Перишић рекао је да је овај проблем у највећој мјери рјешавало ово предузеће.
„Према финансијским процјенама, рјешавање проблематике плутајућег отпада наше предузеће кошта од 200.000 до 300.000 КМ годишње“, навео је Перишић.
Он је нагласио да неће бити лако ријешити овај проблема, јер њега генеришу и природа и човјек.
„Цјелокупна проблематика на нашем акумулационом језеру јесте посљедица негативног људског утицаја на животну средину. Злочин према животној средини је злочин према животу, што би требало да буде крајњи закључак данашњег састанка, након којег треба да будемо мудрији и вреднији и да овакве призоре више не гледамо“, напоменуо је Перишић.
Састанку су присуствовали и представници општина Бајина Башта, Рудо, Вишеград, Бјело Поље, Прибој, Беране и Пријепоље и директори хидроелектрана „Бајина Башта“, „Вишеград“ и Лимских хидроелектрана.
Након састанка, који је одржан у управној згради Хидроелектране Вишеград, министри и представници општина посјетили су мјесто плутајућег отпада на ријеци Дрини и Хидроелектрану Вишеград.
СРНА
