Ријека Дрина постаће комплетан туристички производ тек након што буде ријешен проблем дивљих депонија у њеном сливу, закључак је са данашње радионице о развоју туризма на подручју слива Дрине у БиХ, која је одржана у Вишеграду у оквиру кампање о изградњи јавне свијести о том подручју у БиХ, коју спроводи Министарство спољне трговине и економских односа у Савјету министара.
На радионици је расправљано о развоју туризма, изазовима и препрекама, као и о културно-историјским споменицима у сливу Дрине, а један од важнијих закључака је побољшање еколошке свијести становништва.
Учеснике радионице поздравио је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, који је изразио наду да ће проблем дивљих депонија у сливу Дрине бити ријешен и додао да је одржан и састанак представника Србије, Црне Горе и БиХ, али да још нема повратних информација о томе докле се стигло са рјешавањем овог проблема.
Начелник Одјељења за природно насљеђе у Републичком Заводу за заштиту културних и природних добара Драган Ковачевић рекао је да се, ако се у било ком сегменту уништи дио природног или културног насљеђа, смањује његова вриједност.
Он је истакао да је Завод посљедњих година много радио на сливу Дрине, што говори и успостављање националних паркова „Дрина“ у Сребреници, „Прача“ у Рогатици, а ту су и национални паркови „Тара“ и „Сутјеска“, као и мноштво културних добара попут ћуприје у Вишеграду.
Директор Туристичке организације Вишеград Оливера Тодоровић рекла је новинарима да хитно треба да се подигне еколошка свијест грађана, а затим и да се ријеши проблем дивљих депонија.
„То је међународни проблем који се не може ријешити без учешћа свих битних чинилаца три земље. Рјешавањем тог проблема, Дрина ће постати комплетан туристички производ и разлог због којег туристи долазе не само у Вишеград, него и у ову регију“, нагласила је Тодоровићева.
Представник општине Фоча Младен Мандић рекао је да управо на подручју те локалне заједнице и настаје ријека Дрина и да је план да се постави и колектор за пречишћавање отпадних вода низводно овом ријеком, испод Казнено-поправног завода.
Пројекат управљања сливом ријеке Дрине на западном Балкану, чија је вриједност 8,4 милиона долара, финансира се подједнако из Специјалног фонда за климатске промјене /СЦЦФ/ и Глобалног фонда за заштиту животне средине /ГЕФ/.
СРНА