Деветогодишња дјевојчица, обољела од јако ријетке и тешке врсте мишићне дистрофије, Софија Јевђић из Вишеграда, није могла ни сањати какав ће поклон добити за Нову годину. Првог јануара у дом ове дјевојчице која не може ходати, из Енглеске су стигла нова електронска колица захваљујући којима је малена Софија постала независна и слободна.
Софијин вршњак Оскар Моулдинг из енглеског града Свиндона потрудио се свим силама да колица, која је раније користио, стигну у руке његове нове пријатељице из Босне.
– Са Оскаровом мамом Александром сам прије неколико година ступила у контакт преко Фејсбук групе у којој родитељи широм свијета размјењују своја искуства о овој болести. Ја сам била тотално неедукована што се тиче ове болести, која је јако ријетка. Не знам никога да код нас има ову дијагнозу, а знате и какво је овдје стање у здравству. Зато ми је Александра много помагала са својим савјетима. И наша дјеца су се повезала и тако је настало њихово и наше право пријатељство – прича за Фактор Софијина мама Снежана.
Половна колица вриједна око 22.000 КМ
Како каже, Александра није могла да вјерује да постоји држава у којој дјеца не могу да ходају, а немају моторна колица.
– То је за њу било непојмљиво и онда су они, када је њихов син добио друга колица, дошли на идеју да стара поклоне мојој Софији. Могли су их продати. Ова половна колица вриједе 10.000 фунти (око 22.000 КМ), и то је и за Енглеску значајна свота, међутим то им уопште није пало на памет, хтјели су под сваку цијену да их поклоне Софији – каже Снежана.
Поред колица, породица Моулдинг одлучила је послати и новац за њихову адаптацију и транспорт.
– Ми смо заиста били спремни платити транспорт, али Александра је хтјела да се њен син осјети другачије, да осјети како је то када помаже другима. Оскар је одмах у својој школи организовао акцију прикупљања новца, те је скупио око 800 фунти за трошкове превоза – прича Снежана.
Диван гест енглеске породице ипак није могао да се оствари без проблема, али деветогодишњи Оскар није ни помишљао да одустане од свјоје намјере.
– Физичка лица не могу размијенити та колица, већ то морају урадити правна лица. Породица из Енглеске је одмах нашла људе и организацију који су били спремни да их у њихово име пошаљу, али ми у Босни нисмо. То је било јако тешко, а требала нам је само једна хуманитарна организација, коју нисмо никако могли да нађемо. Обратила сам се и локалном Црвеном крсту, али су одбили јер им је то било превише компликовано, што је катастрофално – истиче мама деветогодишње Софије.
Након неколико мјесеци трагања успјели су наићи на подршку организације “Our Children“ из Мостара, те су колица преко њих стигла из Енглеске у БиХ.
Породица из Енглеске даровала им слободу
Софија је прије ових имала мануелна колица која је добила на реверс од једног завода из Бање Луке којем их мора вратити.
– Електронска колица су нешто што ми Софији никад нисмо могли пружити, с обзиром на то да су ужасно скупа. Софија сада по први пут колица вози сама. Имају пет брзина, могу се подизати и спуштати. Деветогодишњакиња коначно може сама да отвори врата, да дохвата ствари, да се игра са братом, да без наше помоћи оде у другу собу. Биће јој и много другачије у школи и када буде лијепо вријеме, када буде излазила вани да се игра. Здрави људи то узимају здраво за готово, али Софијина радост сада када је са девет година први пут у животу отворила врата је непроцјењива. То је за нас чудо невиђено. Ови добри људи су јој промијенили живот, даровали слободу и њој и на неки начин свима нама, који не морамо стално да је носимо и преносимо – говори Снежана.
Малена Софија, која од рођења болује од ове тешке прогресивне болести, која се не може зауставити, никада није била срећнија.
О овом предивном пријатељству и љубави двије породице које се никада нису среле и непроцјењивом поклону у неколико наврата писали су и ББС и други престижни британски медији.
/ФАКТОР/
