Свечаном академијом, која је одржана вечерас на Византијском тргу у Андрићграду, почела је 40. манифестација културе „Вишеградска стаза“, посвећена имену и дјелу нобеловца Иве Андрића.
Овогодишњу манифестацију отворио је академик Душан Ковачевић, који је рекао да ово мјесто гдје се одржава данашњи скуп нико жив није могао ни да замисли прије двадесетак година.
Ковачевић је упутио захвалност великом писцу и добром човјеку који је својим свеукупним дјелом и једном старозавјетном књигом упознао цијели свијет са плаховитом ријеком, пословично познатој као „кривој“ граници, подјели на наше и њихове земље, људе и обичаје.
„Реч је о Андрићграду, живом споменику подигнутом у знак дубоке захвалности вољом, инатом, радом и рукама задужбинара професора Емира Кустурице. Човека старог неколико стотина година који се у различитим вековима појављује у разноразним видовима још из времена ренесансе“, истакао је Ковачевић.
Он је додао да је Андрићград – јединствена грађевина подигнута из осјећања, поштовања према једном од најумнијих свјетских писаца, човјека који је покренуо љубав и енергију градитеља, професора Емира Кустурице и уз велику и несебичну помоћ Владе Републике Српске, која је пратила непролазну и хиљадама година доказану истину.
„Иза свега остаје само култура која ће нас надживјети и о нама свједочити колико смо били добри, вриједни и паметни“, истакао је Ковачевић.
Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да му је задовољство што присуствује свечаном отварању манифестације „Вишеградска стаза“, која већ 40 година његује сјећање на богато стваралаштво нобеловца Иве Андрића.
„Можемо бити поносни на ову величанствену културну манифестацију која чува стихове, записе и животне мудрости Андрића, али и савремених књижевних стваралаца који слиједе његов пут. `Вишеградска стаза` је прави празник умјетности који оплемењује културну сцену овог краја, али и Републике Српске у цјелини“, рекао је он.
Малешевић је истакао да је Андрић у насљеђе оставио немјерљиво културно богатство, што обавезује да се од заборава чувају та непроцјењива дјела и да усмјеравају младе генерације да читају Андрића како би стасали у поклонике истинских културних вриједности.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да се чудесна веза Андрића и Вишеграда провлачи кроз многобројне пишчеве приче и есеје.
„Опори вишеградски пејсаж и тада створена слика свијета, везала се за Андрићеву мисао, обиљежила његово сјећање и утиснула се у његов дух. Цијелог живота, ма гдје био, прелазио је у мислима свакодневно вишеградску стазу, која лијечи бол и подстиче свако страдање“, каже Ђуревић.
Он је истакао да Андрић ни данас никога не оставља без наде. „Поручује да ће увијек бити добрих и великих људи који ће дизати славне грађевине, да би се лакше и боље живјело. Његов оптимизам је истовремено и пишчева хуманистичка порука: у свијету препуном нереда, смисао и вјера у постојаност, ипак морају да побједе“, додао је Ђуревић.
Он је истакао да је довољно пратити утабану стазу и њене знакове, који ће увијек изнова доводити до напајања мудрошћу и духовношћу, учећи од тог умног и одмјереног умјетника коме је ова свечаност и посвећена.
Режисер Емир Кустурица рекао је да ће, ако већ треба да говори о Иви Андрићу, почети од краја.
„Иво Андрић је написао тестамент у коме је захтијевао да буде сахрањен крај Милице Бабић, жене са којом је живио. Међутим, завршио је у загрљају Родољуба Чолаковића и због тога је он говорио за живота да постоји тај закон на Балкану да се мртвом вуку у зубе гледа. А, до тог краја док се дође ту постоји једна опасност кроз коју је и `Вишеградска стаза` пролазила и мислим да је ово био прави тренутак да се обједини са свим оним што наш народ показује да зна о музици, што зна о литератури и о свим видовима умјетности“, рекао је Кустурица.
Потпредсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Михаило Вујовић рекао је да се љепота за вјечност уселила на ове просторе и да ницањем овога велељепног пишчевог града, са њим овдје ни оне пишчеве стазе више не изгледају тако суво и чемерно, ни они људи нису више тако ћудљиви и тврдих лица.
„У име Главног одбора и предсједника Друштва, Душана Јовановића, честитам организатору четрдесету годишњицу `Вишеградске стазе`, са поруком да у тренуцима када нас замара и трује свијет у коме по злу случајно живимо и чудом се одржавамо у животу, кад нам се мрачи видик и колеба правац, простримо преда се вишеградску стазу, која лијечи сваки бол и потире свако страдање јер их све садржи у себи и све редом надвисује“, истакао је Вујовић.
Андрићеве мисли, говорио је српски глумац Небојша Дугалић, а у музичком дијелу програма наступио је хор „Србадија“.
СРНА
