У Андрићграду је вечерас одржана трибина поводом 80 година од ослобођења Вишеграда у Другом свјетском рату и промовисана књига „Одликовани и унапређени припадници Југословенске војске у отаџбини 1941-1945“, аутора Верољуба Малетића и Дејана Ђерића.
На трибини је, осим аутора Ђерића, говорио пензионисани пуковник авијације и магистар историје Драган Крсмановић, који је написао и предговор за књигу.
„Вишеград је био центар највеће антиосовинске операције која је била на тлу окупиране Европе. То је тренутак када је југословенска војска из тог герилског начина ратовања прешла на фронтални“, рекао је Крсмановић.
Он је нагласио да је Југословенска војска очекивала искрцавање савезника и због тога је имала велику антиосовинску операцију.
„Комунистичка историографија после Другог светског рата покушала је да тај догађај прикаже минимално или да га прикаже као неку пропаганду пред савезницима. То је била права операција која је требала дати резултат да су савезници били искрени према Драгољубу Дражи Михаиловићу и његовој војсци“, истакао је Крсмановић.
Аутор је рекао да је књига настала као плод вишегодишњег архивског и теренског рада, највише истраживајући Војни архив, односно Архив врховне команде, који је у великој мјери заплијењена послије броби у Босни 1945. године.
„Ти спискови су остали добро сачувани, тако да смо их прекуцали и сада имамо око 10.000 унапређених и одликованих припадника Југословенске војске у отаџбини“, напоменуо је Ђерић.
Он је истакао да одликовани и унапријеђени припадници Југословенске војске у отаџбини не само да су били правни, духовни и морални насљедници српске војске из периода ослободилачког рата, већ су то и надвисили.
Сви одликованих припадници Југословенске војске у отаџбини, који су били под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, пописани су груписани по матичним јединицама и вишим командама, чији су ратни путеви представљени у кратким цртама.
Књига је богато илустрована са више од 900 фотографија бораца Југословенске војске у отаџбини, докумената и указа о одликовању, оригиналне архивске грађе, спискова.
У програму је учествовао гуслар Дарко Лечић.
СРНА
