У Средњошколском центру „Иво Андрић“ у Вишеграду данас су ученици ове школе одржали истраживачку презентацију у оквиру пројекта „Мултиетничка заједница је мој дом“, у организацији Хелсиншког одбора за људска права.
Координатор пројекта Дивна Васић рекла је да су се ученици ове школе укључили у пројекат и истражили тему под именом „Двадесети вијек као вијек нестанка мултиетичности“.
„Обрадили смо све оно што је везано за Вишеград кроз четири државне заједнице период Аустроугарске, период Краљевине Југославије, период Републике БиХ и Социјалистичке Федеративне Југославије. Ми смо дошли смо до података о попису становништва 1910. године коју су аустроугари радили, па до последњег пописа упоредили смо вјерску и националну структуру Вишеграда, успон, економски и привредни и пад Вишеграда са посебним освртом на вјерске објекте и мултуетичност која је некада постајала“, истакла је Васићева.
Она је додала да су подаци необични и да је највећа мултиетичност била за вријеме Аустроугарске, када су ове просторе насељавали и људи из цијелог аустроугарског царства, а затим период Краљевине Југославије је био значајан за мултиетичност, а већ послије Другог свјетског рата, доминантна су два водећа народа, Муслимани и Срби и нешто осталих .
„Вишеград је 1910. године имао само 1.700 становника, а већ у Краљевини Југославији из пописа из 1931. године било је око 28.000 становника, а послије Другог свјетског рата чак 30.000. становника. То је једна шаролика слика Вишеграда, како је Вишеград као варош и напредовао и падао, и оно пшто је најбитније да је Вишград значајно име које је обиљежило и нашу и свјестку књижевност“, казала је Васићева.
Ума Каријашевић испред Хелсиншког одбора рекла је да пројекат „Мулти – етничка заједница је мој дом“ настоји увезати младе из различтих локалних заједница, на начин да они сами истражују како је то некад изгледала њихова локална заједница и како изгледа сада, да уче нешто ново, да развијају своје критичко размишљање и да имају што објективнији став упркос свему ономе што примају из околине и медија.
Ученик Настасија Пухало рекла је да је и прошле године радила на истом пројекту и сазнала доста ствари о историји нашег града.
„Циљ пројекта је да млади сазнају што више о историји нашег града. На пројекту радимо већ пар мјесеци и урадили смо четири паноа укључујући рјешење нашег пројекта“, истакла је Пухало.