Из Старог Брода код Вишеграда, гдје су прије 79 година усташе Јуре Францетића извршиле покољ над више од 6.000 српских цивила, данас је поручено да се мора његовати култ сјећања на старобродске жртве, али и на сва српска страдања у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату.
Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је Стари Брод мјесто стравичног страдања српског народа 1942. године.
Он је истакао да су оваква мјеста бројна на подручју Хрватске и БиХ и најмонструознија коју је цивилизација запамтила.
„Чинили су све да Србе затру на овим просторима тако да су Јуре Францетић и његова Црна легија и Мухамед Хаџиефендић са својим јединицима око 10.000 наоружаних усташа напали голоруке цивиле који су дошли до Старог Брода у нади да ће овдје наћи свој спас у Србији“, навео је Милуновић.
Он је додао да је, нажалост. 6.000 Срба овдје убијено на стравичан начин.
„Оваква мјеста нам говоре да је Република Српска једини оквир наше слободе. Морамо да се сјећамо, да одајемо почаст жртвама и да се подсјећамо ко су били злочинци, а ово су починили муслимани и Хрвати у усташким јединицима“, навео је Милуновић.
Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић рекао је да су на овом мјесту мучки убијени недужни цивили, дјеца, жене, старци, немоћни.
„То су радили наши непријатељи, усташе. Исто би се десило 1992. године да се српска војска није организовала и заштитила свој народ. Ова мјеста треба обилазити, спомињати и требало је да прође скоро 70 година, а да се открије да се на овом мјесту десио злочин. Треба се подсјећати и одавати пошту онима који су невино страдали само због тога што су били Срби“, додао је Томић.
Он је истакао да ће српски народ опстати и да ће водити борбу за опстанак само зато што је увијек водио праведан одбрамбено-отаџбински рат.
Протојереј Драган Вукотић рекао је да је веома важно да дјеца и потомци знају шта су преци доживјели и да се то више никада не понови.
„Радује ме сваки пут кад смо у Старом Броду, куће се обнављају, праве се нове, вратио се живот у Стари Брод. Добили смо проходне путеве и то је васкрсење у правом смислу ријечи“, истакао је Вукотић.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да се годинама окупљају у Старом Бродом и да се младим генерацијама преноси шта се десило на овим просторима.
„Оно што је најважније је да не смијемо заборавити, а морамо опростити“, нагласио је Ђуревић.
Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служило је свештенство Српске православне цркве, након чега су положени вијенци у Спомен-музеју, а руже страдалим жртавама бачене у Дрину.
Обиљежавању 79 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, као и начелници општина Рогатица Милорад Јагодић, Соколац Милован Бјелица, Ново Горажде Мила Петковић, Пале Бошко Југовић.
Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, на подручју данашње општине Вишеград.
Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942. године, али су убијања трајала до почетка маја те године.
Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.
Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале их, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број људи од убијања су спасили Нијемци и „недићевци“.
Спомен-музеј старобродским жртвама освештан је у Старом Броду у септембру 2019. године. Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.
Обиљежавање годишњице страдања Срба у Старом Броду организовао је Одбор за његовање ослободилачких ратова Владе Републике Српске.
СРНА
