Обиљежено 77 година од страдања Срба у Старом Броду - Општина Вишеград | Општина Вишеград

Обиљежено 77 година од страдања Срба у Старом Броду

22.03.2019.

У Старом Броду код Вишеграда данас је служењем литургије и парастосом обиљежено 77 година од страдања 6.000 Срба, које су 1942. године звјерски убили припадници злогласне усташке „Црне легије“ Јуре Францетића.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово велики дан за историју српског народа који не смије бити заборављен.

„Оно што ме јако радује јесте да је данашњем обиљежавању присуствовао велики број дјеце и младих, како би чули о свему. Радује ме и што заједно са општином Рогатица и црквеним општинама Вишеград и Рогатица, радимо на заједничком пројекту, чиме ће ово мјесто добити посебан значај“, истакао је Ђуревић.

Ђуревић је захвалио свим људима добре воље који учествују у изградњи цјелокупног комплекса, који ће изградњом музеја, чије је свечано отварање планирано за 25. мај, добити потпуно нови изглед.

„Вјерујем да ћемо имати и подршку осталих људи добре воље, а позвао бих и све оне који могу да присуствују овом догађају, јер ће то постати централно мјесто обиљежавања страдања Срба, не само у Другом свјетском рату, него и у свим ратовима у претходном периоду“, додао је Ђуревић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да се годинама прелазило преко овог датума, који је заташкаван због „одређеног режима и због „братства и јединства“.

„Напокон је српски народ смогао снаге да на достојанствен начин обиљежава ово страдање, као и да се припреми за наредна обиљежавања страдања Срба на овом простору. При крају смо и да завршимо споменик који ће бити јединствен“, нагласио је Јагодић.

Свештеник Драган Вукотић подсјетио је да су у прољеће 1942. године српски страдалници бјежали испред усташа које су читав сарајевско-романијски дио покушале да очисте од српског становништва, како би остварили свој циљ, а то је да граница Независне Државе Хрватске дође до Дрине.

„Ово је једино мјесто гдје имамо податке да су Нијемци, згрожени страдањем цивилног српског становништва, прекинули те покоље и дозволили људима, који су жељели, да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се враћали, страдало је у наредном периоду“, навео је Вукотић.

Вукотић је посебно захвалио Миодрагу Давидовићу, Спасоју Албијанићу, пројектанту Новици Мотики и свим другим људима добре воље, јер су помогли да започне изградња музеја, који ће 25. маја бити и званично отворен и освештан.

„Ово остаје наредним покољењима и генерацијама да дођу и упознају се о овом мјесту на један посебан начин. Архитектура и пројекат музеја, као и мјесто гдје се уздиже, изузетно је и биће јединствено у српском народу“, навео је Вукотић.

Он је додао да омладина и шира јавност треба да чују истину о српским страдањима, а не да уче о измишљеним биткама и лажним херојима.

„Истински хероји су свака мајка која је са својим дјететом скочила у хладну Дрину како их не би стигла `Црна легија` и свака дјевојка која је скочила да не би била оскрнављена. Овдје смо да то обиљежимо – не да учимо некога како да се свети, него да достојно и славно постављамо нашу историју и историју нашег страдања“, нагласио је Вукотић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а усташе су највећи и најмасовнији покољ над Србима у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

СРНА