У Старом Броду код Вишегрaда сваке године, а тако и данас окупљамо се и сјећамо трагичних догађаја који су потресли свијет српског народа, рекао је данас Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом који је у Старом Броду код Вишеграда служио парастос жртвама покоља у овом мјесту страдалим на празник Младенци 1942. године од усташа предвођених Јуром Францетићем.
Митрополит Хризостом рекао је да дуги низ година нисмо могли да знамо за страшне злочине у Старом Броду јер је то подсјећало на ратни злочин, злочин геноцида, који су извршиле усташке снаге предвођене Францетићем.
„Наше стрпљење које смо трпили толико година Господ је на чудесан начин открио свима, откривена је истина да су 1942. године хиљаде Срба бјежали од усташа из Сарајева и романијских општина тражећи спас, али је већина њих овдје доживјела стравичну смрт. У изјавама преживјелих види се сва тегоба кроз коју су прошли, како дјеца тако и стари, младићи, дјевојке. Многи су се бацили у валове хладне Дрине, да би сачували оно што је код човјека најважније, а то су честитост, образ, достојанство. Нису хтјели да их оскрнаве непријатељи, већ су сами скочили у таласе хладне Дрине“, нагласио је митрополит Хризостом.
Митрополит је рекао да су мученици из честитости, морала, поштења, патриотизма и добре вјере страдалници српског рода.
„Сваке године се сјећамо њихових мука и патњи и не смијемо их никада заборавити“, поручио је митрополит Хризостом.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово немио догађај који се не смије заборавити.
„Сваке године у све већем броју долазимо на ово мјесто да одамо почаст свим жртвама. Задовољство је видјети све већи број млађих људи. У мају ће бити централно обиљежавање и ово је прилика да и тада дођу сви, како би заједно послали поруку која треба да оде у свијет“, нагласио је Ђуревић.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је до сада идентификовано 6.150 имена жртава страшног злочина романијских општина, Рогатице, Олова, Кладња, Пала, Сокоца, Хан Пијеска.
„Захваљујући писцу Момиру Крсмановићу који је отргао од заборава сјећање и догађаје који су се десили, ми се окупљамо, а његова дјела се преводе на енглески, француски, како би у свијет отишла ова несрећа“, истакао је Бјелица.
Он је нагласио да се никада не смије заборавити шта се овдје десило, а посебно захвалио дјеци која су данас овдје дошла.
Преживјела жртва покоља у Старом Броду Спасоје Ђерић рекао је да је имао четири године када је дошао у Стари Брод.
„Био сам близу ријеке, било је пуно народа и много ватре. Усташе су окружиле народ, сви су почели јаукати. Клали су и у Дрину бацали народ“, испричао је Ђерић.
Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Један број људи се утопио у ријеци Дрини, бјежећи од усташа.
Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. године.
У Старом Броду је у освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.
У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.
Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.
