Српски режисер Емир Кустурица рекао је да то што је Петер Хандке добио Нобелову награду најбоље потврђује идеју како никада не треба признати независно Косово, оцјењујући да је Косово и Метохија „постало европско уточиште Свевишњег“.
Кустурица је на предавању у Андрићграду о теми „Петер Хандке-апостол истине“ истакао да је у повезаности Срба са Хандкеом посредовало чудо и да у тој вези стоји истина о постојању које је само по себи велико чудо испреплетено суровом историјском реалношћу, неповољном географијом, али и великим индивидуалним и колективним дометима“.
„Нобелов комитет, како и сам аутор каже, извео је доказе о његовој невиности, значи да је био на листи кривих само због тога што је мислио другачије и што се изражавао другачије о истој теми која је била идеологизована. Пред нама је дуг пут да своју невиност докажемо, али морамо да је доказујемо. Ми смо у Хандкеу пронашли свог археолога“, истакао је Кустурица на предавању у Андрићевом институту, чији је директор.
Према његовим ријечима, у Хандкеовој литератури су ликови код којих је изведен трансфер нормалности у сферу заокупљености рационалношћу.
„У својој литератури велики писац конципирао је путеве наше судбине преко истине да само мали дио мозга чини разум, а велике површине дјелују као непознато пространство, да би наука утврдила да то чини базу наше психичке стабилности“, навео је Кустурица.
Он је нагласио да развојни пут Петра Хандкеа управо по ирациононалној основи може да се веже за судбину српског народа, јер његова литература за разлику од Андрићевих не настаје на историјским фрактурама и великим друштвеним промјенама.
„Он измиче свим препознатљивим шемама, али у времену гашења моралног дискурса који прати ишчезавање хришћанске културе, велики писац не пристаје на крах морала и то је кључна тачка његовог окретања према нама. Он зна да је свака цивилизација настајала на високим моралним начелима“, рекао је Кустурица.
Он је додао да је сада свијет подијељен више него за вријеме Хладног рата, али да сублимација Запада блиједи.
„Деведесетих година у двострукој агресији на Багдад били смо свједоци како су се војници западне алијансе у току војних дејстава односили према пљачки и уништењу артефаката сумерске цивилизације. На питање новинара зашто нису реаговали на уништење експоната једне од најстаријих цивилизација амерички генерал је одговорио да то овог пута није био приоритет“, навео је Кустурица.
Према његовим ријечима, ствара се нови свијет гдје заборав игра огромну улогу у таквом редослиједу приоритета и владајућих трендова.
„Ако из будућности вратимо филм на прошлост, послије претпоставке о припадности најстаријој цивилизацији, извјесно је да смо имали снажну средњовјековну државу и правно утемељену са правилима“, нагласио је Кустурица.
Директор Андрићевог института је навео да су се српске државе кретале странпутицама са једне стране и вјечном надом у праведан живот и слободу друге стране.
Кустурица је указао да је подручје Косова и Метохије изгубљено 1389. године, али да је враћено војном операцијом 1912. године.
„Ко би разуман тада рекао како је могуће послије 500 година чуда да се десе и територија, која чини темеље једне културе, у Првом балканском рату да буде враћена оном коме припада. Ко би разуман нешто слично претпоставио 1830. године када је тертиторија ослобођена од Отоманске империје. Разуман нико, посебно не они са смислом за реалност каквих је одувијек било, а данас их има мало превише“, додао је Кустурица.
Он је навео да је ово предавање наставак идеје да се у граду посвећеном Иви Андрићу у Андрићевом институту чују паралелне истине о животу у српским земљама.
„И да се врло често затварамо у своју љуштуру, а да нас онда типови као Петер Хандке изненаде истином да говоримо о Косову као о себи и да је та идеја најјача идеја која нас обједињује. Истина да је Хандке добио Нобелову награду најбоље потврђује идеју како никада не треба признати независно Косово“, истакао је Кустурица.
Он је рекао да у чуда прије свега треба вјеровати и тако отворити простор и вријеме да се она дешавају.
„У случају Косова и Хандкеа везивно ткиво су непопустљива веза наше православне културе за индивидуалност, за човјечност и најбољи српски примјер је Петар Хандке индивидуалиста као што је био и Иво Андрић. Обојица су дисциплину католика претворила у емоционалност православља који спајају двије неспојиве крајности европске културе“, нагласио је Кустуирца.
Он је рекао да је писац несвјесно успио да помири разлике између култура проистеклих из западно-хришћанске традиције и православне, те да је његово дјело изван религије, а да и сам то не зна.
„Друга ствар је наша везаност за Косово и Метохију данас као културни темељ европског хришћанства који није темељ само српске културе. Претпоставка је да је пратећи своје срце и управо опонашајући пут крви Хандке прелазио по 20 километара дневно на територијама гдје су живјели Срби, а то је на Косову и Републици Српској“, навео је Кустурица.
Према његовим ријечима, Косово и Метохија је постало европско уточиште Свевишњег.
„Хандкеова литература је лишена историчности, она ипак атомизира своје ситуације хомогенизујући вријеме и парадокске и непрестано истражује психодинамичке процесе душе која је спојена са нераскидивом везом аутора са откривањем људских тајни“, нагласио је Кустурица.
СРНА
