Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је вечерас у Андрићграду да је српски народ опстао и сачувао своју постојаност и идентитет захваљујући аутокефалности Српске православне цркве /СПЦ/ и напоменуо да нас јубилеји позивају да се освијестимо и будемо добри насљедници својих предака.
„Овај јубилеј је у функцији да се као народ обновимо, научимо из историје да ми можемо бити као наши преци. Српска црква је створила највеће културно благо, можда највеће на Балкану. Створила је писменост, културу, сачувала наш идентитет због чега можемо бити веома поносни али морамо бити у обавези да то све сачувамо за генерације које долазе – да будемо добри Срби, да будемо као Свети Сава, као наши епископи“, рекао је митрополит на свечаној академији поводом обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ и успостављања Митрополије дабробосанске.
Истичући да славимо 800 година од стварања онога што је највредније, а то је аутокефалност СПЦ, митрополит Хризостом је истакао да је 800 година дуг период, али да је за сваког Србина велики, јер је кроз тај јубилеј српски народ ушао у састав великих православних цркава.
Он је напоменуо да је 1219. године СПЦ добила аутокефалност која је издејствована мудрошћу Светог Саве који је отишао у Свету Гору и ту измолио аутокефалност српске цркве у којој ће се Срби молити на српском језику и то је била окосница српске државности.
„Једина која нас је сачувала јесте наша аутокефална црква и кроз аутокефалност створена је читава структура српске цркве, а српски народ опстао до данас“, рекао је он.
Митрополит је напоменуо да је расељавање српског народа феномен који траје већ два вијека, али да СПЦ иде са својим народом и чува га у свим крајевима свијета.
„Захваљујући аутокефалности СПЦ је створила књижевност, писменост и културу којом се можемо поносити“, поручио је митрополит дабробосански.
Он је подсјетио да се сутра обиљежава 630 од Битке на Косову која, како каже, нажалост, и данас траје.
„Срби се не могу одрећи Косова и пристати да им се отме духовна колијевка. Сви смо ми одрасли на Косову равном. Тамо смо рођени, тамо смо одрасли, тамо смо и данас“, рекао је митрополит у својој бесједи.
Бесједник на свечаној академији био је професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић.
У културном програму учествовали су Хор „Србадија“ из Бијељине, Камерни хор Музичке академије за црквено појање из Источног Сарајева и Хор „Слога“ из Сарајева, основан 1888. године.
На академији је учествовао и реномирани драмски глумац из Београда Лазар Дубовац, који је говорио „Жичку бесједу“ Светог Саве и пјесме посвећене оснивању Цркве и њеном утицају на српски народ.
Организатори академије су Српска православна црква, Влада Републике Српске, општина Вишеград и Андрићград.
Свечаности су присуствовали начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, начелници сусједних општина, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, свештенство СПЦ, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, као и привредници из општине Вишеград.
СРНА
