Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је вечерас у Андрићграду да је будућност филма многострука, те да се у мноштву нових форми гледалац све више удаљава од филма који гледа у биоскопу, а све више приближава прозорима и разним могућностима, које му модерна технологија доноси пред очи.
Кустурица је на радионици „Савремена литература и кинематографија“ истакао да се то дешава због тога што ниједан од родова умјетности није више довољан кад се издвоји и кад дјелује сам у било којој форми.
„Идеја о блискости различитих родова у умјетности никад није била извјеснија и присутнија, али најчешће погрешна. Уврежена истина о томе да су литература и филм заправо рођаци, доказано није тачна“, рекао је Кустурица на радионици у Андрићевом институту.
Прослављени режисер је додао да је италијански писац Ђан Карло ди Каталдо, гост радионице на најбољи начин изразио блискост два медија, која су крајње удаљена.
„Он је писац успјешног романа, који се претворио у успјешни филм“, рекао је Кустурица.
Он је подсјетио да је идеја Андрићграда у времену када је он грађен и кад је изграђен, подстакнута потребом не само да увелича лик Иве Андрића, него да све што се у савременој и класичној умјетности дешава, нађе своје мјесто под одређеним именом.
Италијански писац Ђанкарло ди Каталдо рекао је да се на радионици разговарало о томе како се прелази са књиге на филм, а затим и на тв серију, шта се заради том приликом, а шта се изгуби.
„Закључили смо да су то различити језици, али ако један, ове друге добро тумачи, може доћи до добрих резултата“, истакао је Каталдо.
Он је навео да их је Кустурица провоцирао са тим куда ходи данашњи филм и да је закључено да су се умијешале нове технологије, да ће се долазећи ризик умијешати у причу.
„Млади људи које уједињује жеља да упознају шта је историја филма и приказују старе филмове, наша су нада за све“, рекао је Каталдо.
Режисер Лоренцо Миљони оцијенио је да ће будућност доносити сужен простор и сужену слободу.
„Приповиједање је оно што нам је потребно, два тома не чине свијет, него чине приче, које причају та два тома један другом и зато способност очувања приповиједања носи вјеру у будућност“, додао је Миљони.
СРНА
