Будућност српства на Балканау у многоме зависи од Републике Српске и зато је веома битно да Српска чврсто стоји, рекла је руски академик и историчар Јелена Гускова.
Она је навела да је Република Српска издржала најтеже дане у својој историји.
– Запад је планирао да Република Српска падне у току године и да буде заједничка БиХ, у којој нема Срба – истакла је Гускова и додала да је српски фактор кроз историју значио много.
Она је указала да су Срби на овом терену чврсти и озбиљни. „Изградили су државу која држи цијелу БиХ“, нагласила је Гускова.
Република Српска, каже Гускова, чува српску културу, науку, образовање и традицију.
– Cачувала је националну традицију коју ми видимо и послије 30 година. Даје могућност свим Србима на Балкану да живе заједно у миру. Чини ми се да ће у томе бити и нека улога Русије – рекла је Гускова новинарима у Источном Сарајеву, гдје присуствује међународној научној конференцији „30 година Дејтонског мировног споразума: поуке прошлости и изазови садашњости“.
Она је поручила да ће Русија, послије окончања рата у Украјини, другачије кројити европску политику.
– ЕУ неће постојати, а наши словенски народи ће гледати да живе што боље на овим просторима, заједно са Русијом – рекла је Гускова.
Она је навела да Република Српска од 1992. године чврсто стоји, јер је већ тада био основан Универзитет у Источном Сарајеву.
– То је невјероватна ствар. Ратују, а Универзитет постоји са неколико факултета – рекла је Гускова.
Предсједник Управног одбора Руског историјског друштва Руслан Гагкујев изјавио је вечерас у Источном Сарајеву да је званичан став Руске Федерације да је неопходно чврсто се придржавати Дејтонског мировног споразума да би де очувао мир у региону.
– Без обзира на различите покушаје држава чланица НАТО-а да треба ревидирати Дејтонски споразум или га на неки начин укинути, званичан став Руске Федерације је да је неопходно чврсто се придржавати овог темеља да се очува мир у региону – рекао је Гагкујев новинарима уочи отварања међународне научне конференција „30 година Дејтонског мировног споразума: поуке прошлости и изазови садашњости“.
