Горан Петровић, добитник „Велике награде Иво Андрић“ за животно дјело коју додјељује Андрићев институт у Андрићграду, може се посматрати једним од најбољих стилиста савременог српског језика који свој пут прави на Вуковско-Андрићевској линији српског језика и стила, рекао је универзитетски професор Милош Ковачевић.
На научном скупу о Петровићевом стваралаштву у Андрићевом институту, Ковачевић је рекао да се ова награда додјељује великим књижевницима, што доказује да је Петровић велики прозни писац савременог српског језика и најбољи стилиста.
„Петровићева књижевна продукција се разматра из различитих аспеката. У првом реду из књижевно-теоријског гдје се посматра статус Петровића у савременој српској књижевности и у односу на књижевност уопште, а други аспект је становиште да ниједан српски писац није био велики ако није био велики у српском језику“, истакао је Ковачевић.
Он је навео да је Петровић писац који ради на језику онолико колико је радио и Андрић, али да су различити постулати и начела изградње језика.
„Андрића, Црњанског, Кочића и многе друге препознајемо по језику, а Петровић се може посматрати једним од најбољих стилиста савременог српског језика који свој пут прави на Вуковско-Андрићевској линији српског језика и стила. Он ниже сценичне дискурсе, па су на тај начин и његова дјела готово прављена као својеврсни сценарио“, сматра Ковачевић.
Представник Андрићевог института Милан Ружић рекао је да је циљ ове награде популаризација свега што вриједи у књижевности у Србији, Републици Српској и свијету, те одржавање високог нивоа квалитета награде и формирања круга репрезентативних представника данашње књижевности на свјетском нивоу.
„Награда је интернационалног карактера јер је Петровић писац чија су дјела преведена на 17 свјетских језика, а та награда је, самим Петровићевим именовањем за лауреата за прошлу годину, постала интернационална, јер је он велика књижевна звијезда у Русији и Мексику“, истакао је Ружић.
Он је подсјетио да су прије Петровића, награду за животно дјело добили Матија Бећковић, Душко Ковачевић и кинески писац Ју Ху, док су награду за најбоље романе добили Владимир Кецмановић, руски писац Захарије Прилепин, Бора Ђорђевић и Рајко Петров Ного.
СРНА
