Концепт политичког народа траје од Калајевог режима, а данас је на дјелу покушај да се у БиХ створи вјештачки политички народ на темељу муслиманског, односно бошњачког народа као носиоца суверенитета, рекао је професор на Правном факултету у Крагујевцу Зоран Чворовић у Андрићевом иституту у Андрићграду, гдје је организован научни скуп „Завјетни народи у свјетској историји, Срби на пријелому епоха“.
Чворовић је указао да је данас српски идентитет највише угрожен управо овом аустро-угарском политичком традицијом, политичког народа.
„И онда се говори о `босанским` Србима“, истакао је Чворовић на скупу који је окупио еминентне професоре из Републике Српске и Србије.
Он је рекао да према концепту угарског политичког насљеђа у једној држави као политичка нација постоји титулатурна нација и да су од тога пошли Хрвати.
„Они полазе од тога да постоји само једна титулатурна политичка нација која је носилац политичких права и отуда говоре о `хрватским` Србима. Срби у Хрватској имају индивидуална права, али не могу бити носиоци политичког суверенитета. Иста опасност постоји у БиХ“, упозорио је Чворовић.
Он је указао да исти процес потискивања завјетног српског идентитета постоји и у Црној Гори, гдје су Срби искључени из политичког живота и нису носиоци политичког суверенитета.
Чворовић је додао да се на овом скупу говори о завјетном идентитету српског народа који је настао у средњем вијеку у оквирима аутокефалне Српске цркве.
Руководилац Одјељења за друштвене науке Андрићевог института Слободан Антонић навео је да се на скупу говори о томе шта српски народ чини завјетним, шта је његов завјетни идентитет и која је његова улога у свјетској историји.
„Срби су свакако по свом поимању завјетан народ и сваки народ који за себе мисли да је завјетан то и јесте. Оно што је главно питање јесте у чему је наш позив и каква је наша судбина“, навео је Антонић.
На скупу између осталих, учествују и Слободан Рељић са Учитељског факултета, Александар Петровић са Филолошког факултета из Београда, Немања Ђукић са Факултета политичких наука из Бањалуке, Боривоје Милошевић са бањалучког Филозофског факултета, као и Дарко Ђого са Православног богословског факултета у Фочи.
У вечерњим часовима планирано је обраћање директора Андрићевог института Емира Кустурице учесницима скупа.
Научни скуп одржава се у организацији Одјељења друштвених наука Андрићевог института.
СРНА
