Стари Брод код Вишеграда /гдје су прије 76 година усташе звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ/ „Титаник“ је за који нико не зна, иако је у Дрини подављено више људи, него у Атлантском океану на том броду за који зна цео свет, изјавио је академик Матија Бећковић на помену страдања Срба на овом светом мјесту.
„Али, када би Дрина умела говорити, рекла би више него што ја знам и умем рећи. После 70 година, из мора просуте невине крви изронио је овај храм да посведочи о злочину о којем се дуго није смело говорити“, навео је Бећковић.
Према његовим ријечима, због братства и јединства скривано је злочинство, и тако је одњеговано небратство и нечовјештво које се очитовало све до ових година и дана.
„Србе су једни лишили живота, а ми смрти. Посмртно мучеништво ових овде покланих 1942. године трајало је све до 2004. године, и не зна се ко је већи злочинац – онај ко је починио злочин или онај који га је крио изједначавајући убице са онима које су их побиле – усташе и `Ханџар дивизију` и Југословенску војску у отаџбини, јамаре и оне чијих јама нема. Жртвовали смо истину о стотину хиљада својих цивилних жртава, коју нисмо изнели на видело и пред очи целог света“, упозорио је Бећковић.
Нико као мртви, истиче он, не умије да захвали, и нико као они не могу да се љуте и свете.
„Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима. Дрина се може премостити, али се њена уста не могу президати“, нагласио је чувени српски пјесник.
Бећковић је 326 Српкиња, које су се бјежећи од усташа, држећи се за руке, заједно бациле у крваву Дрину и тако страдале, али сачувале част, назвао „невиђеним букетом од 326 дјевојака – српских Офелија“.
„Мртви су под земљом нашли начина да се саставе, саберу и помире. Време је да то учинимо и ми живи на земљи. Србија је Израел за Србе, а Дрина српски Јордан, како га је први назвао упокојени митрополит Николај Мрђа“, навео је Бећковић.
Он је Његовом високопреосвешенству митрополиту дабробосанском Хризостому предложио да Орденом Светог Саве одликује Момира Крсмановића, аутора романа „Тече крвава Дрина“, а приједлог за његово одликовање упутио је и институцијама Републике Српске.
Бећковић је најавио да ће оснивач и идејни творац Андрићграда Емир Кустурица у Старом Броду изградити амфитетатар као отворену камену књигу са именима свих Срба који су страдали на овом светилишту на Дрини.
Он сматра да је крајње вријеме да и Срби, по угледу на Јевреје, добију својеврсну мапу у коју би била уписана сва српска стратишта, масовне гробнице и губилишта, костурнице и јаме безданице, како би коначно и себи и свијету показали „мапу свете географије и приложили је свакој земаљској и небеској библиотеци“.
У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину заједно са Бећковићем бацили су и предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарајевско-романијске регије, као и представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађани са подручја ових општина.
Претходно, Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством служио је парастос српским жртвама у Спомен-комплексу Стари Брод.
СРНА
