Општина Вишеград издваја 30.000 КМ годишње за подстицај малинара, а осим финансијске подршке, узгајивачима пружа и савјетодавну подршку, речено је у општинској управи.
Начелник општинског Одјељења за привреду Ана Богдановић рекла је Срни да су сви произвођачи малине у прошлој години могли остварити право на подстицај од 0,15 КМ за килограм малине, а од ресорног министарства 0,20 КМ за килограм, те да су ове мјере задржане и у 2019. години.
Предсједник Удружења малинара „Ластар“ из Вишеграда Владиша Јошиловић рекао је да општина Вишеград подстицајним мјерама помаже пољопривредницима, посебно воћарима који узгајају малине.
„Удружење малинара постоји од 2013. године. У прошлој години Министарство пољопривреде и локална самоуправа издвојили су средства за подршку. Свака савјетодавна служба нам добро дође“, навео је Јошиловић.
Малинар Милан Цвијетић рекао је да се малинарством бави од 2016. године и да је засадио 2,5 до три дунума, а први род је био 2017. године.
„Малинарством сам почео да се бавим јер сам видио да то може бити додатни приход уз ангажовање породице и још неких људи који би помагали у прикупљању плодова“, навео је Цвијетић.
Он је напоменуо да узгој јагодичастог воћа захтијева много ангажовања, нарочито у прољеће када малину треба повезати и обрадити.
„Прошле године смо почели да беремо малину 28. маја, а ове године берба касни и очекујем да ће почети наредних дана“, додао је Цвијетић.
Милијан Ћећез, који се узгојем малине бави око три године, сматра да подстицај општине и ресорног министарства добро дође, посебно у случају временских непогода.
Есед Мухић, који има дунум и по под малином, каже да узгој овог воћа има перспективу уз подстицаје.
Он је позвао заинтересоване да се баве узгојем ове културе, додајући да се малинари не могу обогатити, али могу побољшати кућни буџет.
„Све врсте црвеног бобичастог воћа веома су добре за здравље, а у БиХ се годишње поједе 900 грама малине по становнику, што је изузетно мало“, сматра Мухић.
У Вишеграду је прошле године произведено више од 200 тона малине.
СРНА
