У Андрићграду отворена је изложбе „Петар Лубарда 1907-1974-2017“ коју ће посјетиоци моћи да погледају до 10. фебруара, а аутор изложбе Дина Павић изјавила је да је ово начин да нове генерације упознају рад једног од највећих сликара 20. вијека.
„Имамо обавезу да се одужимо и да нове генерације упознамо са његовим животом, а неке старије подсетимо на његов рад. Он је оставио вредан легат, збирку од 27 радова и 10 цртежа граду Београду“, рекла је Павићева новинарима.
Она је навела да је у сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског из Новог Сада изложба прво отворена у Подгорици, затим у Новом Саду, Београду, Андрићграду, а након тога биће представљена и љубитељима умјетности у Бањалуци и Чачку.
Вршилац дужности управника ове спомен-збирке Милана Квас истакла је да је изложба „Петар Лубарда 1907-1974-2017“ заједнички пројекат Спомен-збирке и Куће легата из Београда.
„Изложбу прати каталог, а захваљујући литератури из Француске, у њему се налазе документи који до сада нису објављивани“, нагласила је Квасова.
Директор Андрићевог института Емир Кустурица рекао је на отварању изложбе да Лубардина велика платна говоре о интензивном доживљају који је могао да има само човјек рођен у камену.
„Тај камен довео је до тога да смо добили најимпресивније утиске о простору Црне Горе, а касније и свих простора у којима се нашао“, навео је Кустурица.
Он је истакао да у вријеме када човјечанству пријети вјештачка интелигенција, ова изложба потврђује другачије стање.
„Рефлексију и људски доживљај природе једино умјетници могу да исцртају, а ово је најбоља потврда да вјештачка интелигенција неће достићи висине тог доживљаја“, нагласио је Кустурица.
Изложба у част Петру Лубарди, једном од најистакнутијих умјетника српског, али и свјетског сликарства прошлог вијека, приређена је у Андрићграду поводом обиљежавања 110 година од његовог рођења.
СРНА
