Начелници општина Сарајевско-романијске и Дринске регије, на данашњем састанку са предсједником Владе Републике Српске Жељком Цвијановић у Андрићграду, изнијели су јединствен став да траса будућег брзог пута Сарајева – Београд треба да иде источним дијелом Републике Српске.
Подсјетивши да је траса, која би ишла источним дијелом Српске, предвиђена и стратешким и планским документима Српске, начелници општина Пале, Соколац, Рогатица, Ново Горажде и Вишеград су нагласили да је то јединствена шанса за развој овог дијела Републике.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је новинарима након састанка да је актима које је усвојила Народна скупштина Републике Српске јасно дефинисана траса од Вишеграда, преко Устипраче, Рогатице, Подроманије, Романије и Љубогоште.
„Ова траса обухваћена је стратегијом транспорта Републике Српске, а та стратегија је саставни дио оквирне стратегије транспорта БиХ. Сада је на Републици Српској да настави даље активности око припреме аката, докумената, идејних рјешења, студије изводљивости“, појаснио је Бјелица.
Он је поручио да су начелници за поштивање аката Републике Српске јер је инфраструктура, према Дејтонском споразуму, у надлежности ентитета.
„Ово нико не може промијенити и ово је коначна одлука“, поручио је Бјелица.
Он је нагласио да начелници општина Сарајевско-романијске и Дринске регије немају дилеме и да је ова траса израз јединственог става.
„Имамо сазнања да ће Србија, уколико не буде других инвеститора и помоћи било кога друго, сама исфинансирати 60 километара ауто-пута са Коридора 11 до Котромана, чија је вриједност између 730 и 800 милиона евра“, навео је Бјелица.
Коментаришући иницијативу замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Младена Босића да траса будућег брзог пута Сарајево-Београд иде правцем Београд-Бијељина-Брчко-Тузла-Сарајево, Бјелица је рекао да се свако бори за подручје одакле долази.
„Босић и остали из Семберије и Посавине који то подржавају желе да поруче својим гласачима да се боре за та подручја. То је њихово право и то не раде у име партија из којих долазе. Босић је у своје име предложио декларацију о критеријумима за дефинисање трасе и то није став ниједног органа СДС-а“, нагласио је Бјелица, додавши да на органима странке о томе није ни разговарано.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је новинарима да је у републичким актима из области инфраструктуре јасно и прецизно наведено да будући брзи пут Београд-Сарајево треба да повезује источни дио Српске са Србијом.
„Има нешто што се не може математички исказати, а то је стратешки интерес.
Изградње трасе брзог пута кроз овај дио Српске је можда и задња шанса да тај простор остане у животу. У источном дијелу Републике, од Бијељине до Требиња, нема ниједног километра ауто-пута и ова траса је нешто што је веома важно за опстанак тог дијела Српске“, нагласио је Јагодић.
Начелник општине Пала Бошко Југовић рекао је да ће ова траса бити прецизирана уз сагласност Владе Српске.
„Извјеснија је траса преко Рогатице и Сокоца, а постоји и алтернатива да дио трасе иде преко Реновице и Праче, и даље према Палама. Општина Пале ће вјероватно добити оба та путна правца ако буде новца“, навео је Југовић, додавши да треба имати на уму и да ће онај ко буде финансирао одлучивати која траса ће бити актуелнија.
Начелник општине Ново Горажде Мила Петковић рекла је да би ова траса била значајан предуслов за развој тог дијела Српске, напоменувши да је источни дио знатно неразвијенији у односу на западни дио Републике.
„Ово је предуслов и за будуће инвестиције без којих нема ни опстанка људи на овим просторима“, закључила је Петковићева.
Састанку који је одржан у Андрићграду, а чији је домаћин био начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, присуствовао је и предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сташа Кошарац.
СРНА
