Италијански писац Ђанкарло ди Каталдо отворио је данас на Тргу Николе Тесле у Андрићграду Други сајам књига.
„Прије годину дана био сам члан жирија Венецијанског филмског фестивала на коме је Емир Кустурица имао филм. Сједили смо увече у једном ресторану, Кустурица је био за сусједним столом. У тренутку, пожелео сам да устанем, одем и клекнем пред тим човјеком. Зауставили су ме и рекли – па ти си судија, ти си члан жирија, не можеш то да учиниш. Нисам тада ни сањао да ћу једног дана доћи до Андрићграда, чији је он идејни творац, до овог чудесног здања“, рекао је Ди Каталдо.
Према његовим ријечима, ово је град културе у којем би свако пожелио да умре.
„Роман `На Дрини ћуприја` Иве Андрића, на наговор оца, прочитао сам у својој шеснаестој години, ни тада ни у сну нисам помислио, да ћу шетати овим историјским мостом“, нагласио је Ди Каталдо у обраћању званицама.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је срећан што има прилику да свједочи изградњи Андрићграда.
„Захваљујем Емиру што није одустао од овог здања ни онда када је изгледало да је то једини избор и зато што смо наставили да савладавамо све проблеме, све ‘невјерне Томе’ који су нас спрјечавали да то брже завршимо, да то буде онако како ми хоћемо, да побједимо вријеме, невјерицу и све оно што нас је пратило све вријеме изградње овог здања“, истакао је Додик.
Предсједник Српске рекао је да је срећан јер град добија своје садржаје, мјесто културе, добија сајам књига већ другу годину и има намјеру да траје годинама. Поред низа других садржаја, овај сајам, каже Додик, подиже ово мјесто на оно које заслужује, на мјесто културе.
„То је мјесто гдје се срећемо и гдје нећемо одустати да долазимо зато што се овдје лијепо осјећамо и што се надахнемо и зато што одавде понесемо оно најбоље у себи, а понекад оно што нисмо ни знали да имамо. На овом мјесту дивимо се умјетности, култури, достигнућима, научимо нешто ново и поново се овдје вратимо. Обећавам да ћу се овдје враћати годинама и желим да заједно уживамо у овом величанственом тренутку“, поручио је Додик.
Министар науке и културе Републике Српске Јасмин Комић рекао је да сви који у књизи траже, прије свега, утјеху, све више бирају и све теже налазе стихију, која може да их одведе далеко од њиховог стварног живота.
„Шта је природније од тога, него на овом мјесту изрећи мисао нашег нобеловца Иве Андрића, који је овако доживљавао књигу“, рекао је Комић.
Он је нагласио да је неспорна чињеница да се успјешна будућност друштвене заједнице данас везује за изградњу друштва знања, односно друштва које обиљежава феномен културе, знања, што подразумијева образованост, иновативност и сарадњу.
Комић је рекао да је наука, којом се ствара ново знање, основни покретач развоја, дјелатност која омогућава задовољавање великог броја друштвених потреба, посебно оних у погледу образовања и општег квалитета живота.
„Увјерен сам да је знање стратешки ресурс Републике Српске, да је научно-истраживачка дјелатност извор знања, нераскидиви дио образовног система, предуслов самоодрживог друштвено-економског развоја и дио цивлизацијског развоја нашег друштва“, навео је Комић.
Академик Матија Бећковић је рекао да се отвара већ други Сајам књига у Андрићграду, те да нема мјеста које је примјереније, које је књига родила и створила од овога.
У својој бесједи Бећковић је рекао да је на дан кад је одржана Косовска битка, „полетео соко птица сива из светиње из Јерусалима и носио је птицу ластавицу“.
„То није била птица ластавица, то је био светитељ Илија и он носи књигу на Косово. Спушта књигу цару на колено, цар је чита, сузе рони. Царе Лазо, српска круно златна коме ћеш се приволети царству? Цар је чита, грозне сузе рони. Он му рече – царству небескоме, земаљско је за малене царство, а небеско увек и довека“, нагласио је Бећковић.
Он је истакао да се од тада до данас, празник слави 629 пута и да се књига која је пала цару на кољено умножила у милионе књига.
Руски писац Захар Прилепин изазвао је одушевљење међу посјетиоцима када је рекао да иако живи у највећој држави на свијету, веће љепоте од ове у Андрићграду и на Дрини није видио.
„Данас сам путовао Дрином, и иако живим у највећој држави на свијету, такву љепоту нисам видео, и на томе вам завидим. Код нас у Русији много је добрих, много талентованих људи, али, таквог брата као што је Кустурица – нема. Ми Руси понекад изгледамо тако мрачно, али, ми плешемо изнутра, у својој души и својом душом. Уз музику Кустурице и ‘Но смокинг оркестра’, плесали би данас, сигуран сам и Толстој и Достојевски да су живи, чак и Свети Серафим Саровски и медвјед који је дошао код њега да му излијечи шапу…“, истакао је Прилепин.
Он је рекао да завиди што данас види да Српска има овакав сијет, који он како је нагласио сматра руским. „Много сам поносан што имам такву браћу и сестре. И ако код вас буде проблема ми ћемо да вам притекнемо у помоћ“, рекао је Прилепин.
Он је нагласио да је најважније што Срби и Руси имају своју музику и своју литературу, свог Андрића и Дотојевског. „Нас могу да преваре, али, национални код чува се у нашој ријечи и у нашој музици. Достојевски и Иво Андрић нас никад неће преварити. У Холивуду увек побјеђују највећи роботи и највећи мајмуни само никад не побјеђује Словен и никад не побјеђује Христос. Док су Словени сви заједно нама ништа није страшно“, рекао је Прилепин.
На Сајму књига, који организује Андрићград, са суорганизаторима – Андрићевим институтом и Београдским сајмом, велики издавача представиће своја најзначајнија издања.
Међу најпознатијим издавачима из Србије, Републике Српске и Црне Горе на Сајму су присутни – „Лагуна“, „Вулкан“, „Прометеј“, „Академска мисао“, Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Народна библиотека Републике Српске, Филмски центар Србије, „Албатрос плус“, „Партенон“, „Бук“, „Филип Вишњић“, „Миба букс“, „Катена мунди“, „Акиа Мали принц“, „Нова књига“, Архив Србије, „Андрићев институт“, „Беген“, „Валера“, затим „Графид“, „Про деск“, најпознатији издавач стрип издања „Дарквуд“ и Београдски сајам са Монографијом Београдског сајма књига.
Ову манифестацију, чији је идејни творац прослављени српски режисер Емир Кустурица, подржали су покровитељи манифестације – предсједник Републике Српске Милорад Додик, Министарство културе и информисања Србије, Министарство науке и технологије Републике Српске, Представништво Републике Српске у Србији и Општина Вишеград.
СРНА
