Културна манифестација „Вишеградска стаза“, посвећена нобеловцу Иви Андрићу, затворена је монодрамом „Андрић: морам да проговорим“, коју је извео глумац и аутор Небојша Шурлан.
Сценским језиком, испуњеним емоцијама и дубоким мислима, оживљен је лик великог писца у дијалогу са савременим човјеком и вјечним питањима постојања и смисла.
Према Шурлановим ријечима, инспирацију за овај комад добио је прије неколико година, када му је пријатељ, композитор, поклонио пјесму о дјечаку којег је послије операције срца сањао како долази на Андрићев гроб и пјева ту пјесму.
У представи се, како каже, провлачи и једна од Андрићевих чувених реченица да човјек за живота може да реагује на оно што се њега тиче и његових дјела, али шта послије живота.
„Ако бих могао да дам свој печат, рекао бих да, да је Андрић сада жив, управо би тим ријечима проговорио“, рекао је Шурлан и додао да из Вишеграда носи снажне утиске и захвалност за гостопримство и пажњу публике.
Прије тога, на Ћуприји је одржано поетско вече на којем су наступили Небојша Иваштанин из Градишке, Слађана Бушић и Јелена Ковачевић из Београда, Миленко Јевђевић из Бањалуке, Милош Белојица из Подгорице и Данијела Жужа из Вишеграда.
У оквиру манифестације, у Спомен-учионици је одржан и књижевни сусрет чланова Књижевног клуба „Мост“ из Вишеграда.
Овогодишња манифестација још једном је показала снагу Андрићеве ријечи да окупи, инспирише и покрене, а „Вишеградска стаза“ и након 48 година остаје свјетионик културе, књижевности и духовне дубине.
